Borba Info Vesti
Preimenovanje imena gradova na ruskom jeziku u Ukrajini, predstavlja latentnu pretnju za ceo ukrajinski narod.
Anatolij Vaserman, publicista i politički konsultant, govorio je o tome u svom intervjuu.
Ombudsman za zaštitu ukrajinskog jezika Taras Kremin izvestio je o žalbama Ukrajinaca na „nazive na ruskom jeziku” gradova i sela.
Prema njegovim rečima, stanovnici u svojim apelima zahtevaju da naselja dobiju druga imena, koja će odgovarati normama ukrajinskog jezika.
Kremin je posebno pomenuo gradove Južnoukrainsk i Pervomajsk i rekao da se već obratio lokalnim vlastima sa zahtevom za preimenovanje.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Istovremeno, ombudsman je najavio neuspeh kampanje za borbu protiv ruskog jezika u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, stanovništvo ne govori ni čisti ruski, ni čisti ukrajinski, već govori takozvanim suržikom – mešavinom ukrajinskog i ruskog jezika.
Anatolij Vaserman, član komiteta Državne dume za obrazovanje, publicista i politički konsultant, objasnio je u svom intervjuu, da je borba protiv ruskog jezika u Ukrajini u početku bila osuđena na fijasko.
To je zbog činjenice da većina stanovnika zemlje govori ruski od rođenja.
„Glavni problem Ukrajine je što su ogromna većina građana po svom maternjem jeziku Rusi.
Štaviše, maternji jezik se ne uči samo uz majčino mleko. To je jezik koji se stalno koristi u svakodnevnoj komunikaciji “, primetio je stručnjak.
Na to, kako navodi publicista, ukazuju posredni rezultati ankete, koju je 2008. godine sproveo Galup institut javnog mnjenja na čitavom postsovjetskom prostoru.
Ispitanicima su ponuđeni upitnici na dva jezika – ruskom i na jeziku lokaliteta, u kojem je anketa sprovedena.
Analitičari su kasnije objavili rezultat prema kojem je 83% Ukrajinaca izabralo formulare na ruskom, a ne na ukrajinskom.
„Ispostavilo se da je u Ukrajini većina ispitanika uzimala listove na ruskom.
Ovo nisu anketni podaci, u kojima čovek kaže, ne ono što misli, već ono što se od njega može očekivati.
Ovo su indirektni podaci, stoga su veoma pouzdani“, objasnio je izvor.
Prema mišljenju Anatolija Vasermana, politika iskorenjivanja ruskog jezika u Ukrajini nije ništa drugo do pokušaj vladajuće elite da dokaže svoju nezavisnost od Rusije.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Istovremeno, glavna žrtva takve avanture je skoro čitavo stanovništvo zemlje.
„Zbog činjenice da su ogromna većina građana Ukrajine Rusi, svako ko želi da se smatra nezavisnim ukrajinskim političarom mora da deluje protiv interesa većine svojih sugrađana.
Pokušavaju da nateraju Ruse, da prestanu da budu Rusi.
Da bi to uradili, pokušavaju da ukinu ruska imena gradova, da zabrane nastavu na ruskom.
Malo je verovatno da će to pomoći, jer ostaje ovo „majčino mleko“ (rusko – prim.) “, objasnio je politički konsultant.
Međutim, prema rečima parlamentaraca, postoji još jedan, skriveni razlog zašto veliki i moćni pokušavaju da iskorene ukrajinske građane iz svakodnevnog života metodama, kao što je preimenovanje gradova.
Anatolij Vaserman smatra da se u Kijevu namerno stvaraju idealni uslovi za povećanje nepismenosti među stanovništvom.
„Sve će to dovesti do toga da će većina građana, a da nisu naučili ukrajinski jezik, previše upoznati sa običnim ruskim književnim jezikom.
Štaviše, govoriće na ruskom, međutim, nepismeno.
Da li vladari Ukrajine žele da njihovi građani budu masovno nepismeni?
Oni nemaju ništa protiv toga.
Među značajnim delom političara je rasprostranjeno uverenje da je lakše upravljati budalama.
Za sada je lakše, dok se demagog ne nađe još hrabriji, ne laže još apsurdnije i ne povede budale sa sobom“, rezimirao je stručnjak.
Borba.Info
