Borba Info Vesti
On navodi i primer poskupljenja goriva – litar dizela bio je početkom godine 130 dinara, a sada je skoro 170.
To što je Narodna banka Srbije rekla da imamo najmanji rast cena u regionu građanima ništa ne znači, jer je njima sve poskupelo – dvocifreno.
Moja omiljena pljeskavica koštala je na početku godine 220 dinara, a sada je 280 dinara i niko ne može da me ubedi da je inflacija nešto malo iznad jedan odsto, koliko je zvaničan indeks poskupljenja mesa.
Jednostavno – pogledajte šta ste mogli da kupite prošle godine, a šta možete sada, kaže za N1 profesor ekonomije Goran Radosavljević komentarišući sve veće cene hrane s jedne ali i zvanične podatke o inflaciji s druge strane.
Inflacija, kaže profesor Goran Radosavljević, može da se posmatra na više načina.
Jedan od njih je – koliko nas je nešto koštalo 2020. a koliko sada.
„Sve više mi se čini da je ovaj indeks inflacije, koji se svuda u svetu publikuje izgubio vezu sa realnošću kretanja cena osnovnih troškova života građana“, naveo je Radosavljević dodajući da je u pitanju metodologija.
On navodi i primer poskupljenja goriva – litar dizela bio je početkom godine 130 dinara, a sada je skoro 170.
Zvanična statistika kaže da su cene u avgustu porasle u odnosu na prethodni mesec za 0,9 odsto.
Međugodišnja inflacija – avgust ove na avgust prošle godine bila je 4,3 odsto, dok su od početka godine potrošačke cene porasle za 4,6 odsto u proseku.
„Svaki rast cena treba da zabrinjava, ali ovaj rast je pre svega pod efektom globalnog rasta cena.
U 2020. smo imali generalni pad tražnje na svetskom tržištu koji je uslovio pad cena berzanskih roba pa roba široke potrošnje, hrane…
Svet se sada brže oporavlja od pandemije, rast tražnje veći je od očekivanog što za posledicu ima – brži rast cena“, objašnjava Radosavljević.
S druge strane, kaže, imamo već gotovo deceniju politiku jeftinog novca EU, upumpavanje para, stimulaciju tražnje, što je dodatno dovelo do inflacije.
Još ne zabrinjava
„Ta inflacija još ne zabrinjava – mi smo znali i za dvocifrene stope inflacije.
Srbija još uvek ima administrativno određene cene nekih dobara koje su i dalje mnogo niže nego adekvatne u Evropi i svetu – cene električne energije i komunalnih usluga.
Nas očekuje i ta neka strukturna inflacija, ali ova sada je direktna posledica rasta cena hrane i robe široke potrošnje za život građana, što je dovelo do rasta od oko 4,6 odsto od početka godine“, naveo je Radosavljević.
Teško je, kaže, odgovoriti da pitanje da li nas očekuje dalji rast cena.
„Mislim da su se neke cene već vratile na nivo iz 2019, od tražnje zavisi da li će još ići gore – mislim pre svega na energente, hranu…
Imamo veštački naduvane cene stanovanja – očekujem da će cene ići još malo gore do nekog trenutka, ali ne očekujem značajno povećanje“, navodi sagovornik N1.
On ukazuje da se inflacija meri međugodišnje.
„Ako ove godine budemo imali značajan rast, sledeće ne bi trebalo da imamo.
Već bi me zabrinulo ako bismo dve godine za redom imali rast potrošačkih cena od četiri, pet odsto. To bi već bila opasnost“, navodi Radosavljević.
Za sada, kaže, ne vidi veliku opasnost, ali kako kaže – ni neke zasluge države za sprečavanje te inflacije.
Jednako prema svima
„Država svakako treba da preduzme nešto.
Ono što je problem je što država od početka vodi politiku ‘jednako prema svima’ tako da su ugroženi dobili isto koliko i oni što nisu ugroženi.
Svakako je država mogla da preusmeri ta sredstva i pomogne najsiromašnijim.
Za sve vreme krize nismo videli pomoć usmerenu ka najsiromašnijim kategorijama – a to nisu penzioneri prema kojima je išao veliki deo mera.
Različite vrste socijalnih davanja mogla su da pomognu ugroženim građanima“, naveo je sagovornik N1.
On ističe da je pogotovo opasan rast cena mesa i energenata.
„Kako se bliži grejna sezona sigurno će i neke komunalne usluge da poskupe – očekujem to, gas je otišao gore već tri puta i mislim da će država za jesen i zimu morati da pripremi mere u tom smeru“, kaže Radosavljević.
On ukazuje da je prethodnih nekoliko godina bilo opasnije to što je inflacija niža od projektovane, nego što je malo viša.
„Deflacija u zemlji u razvoju je opasnija od blage inflacije“, dodao je.
Radosavljević kaže da se nada da će država sprečiti rast cena – postoje, navodi, mnogi mehanizmi za reagovanje u kratkom roku , poput robnih rezervi.
Pogledajte gostovanje u emisiji N1 Studio Live:
N1
