„Verujem da smo kao narod sazreli za korenitu društvenu promenu, nakon mnogo vremena“
Leskovački doktor Aleksandar Rangelov oglasio se povodom novog sindroma koji je uočio kod radnica tamošnje kompanije Aptiv – sve ukazuje na iscrpljujući rad.
“Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo.
Imaju podočnjake, nemaju osmeh”, tako ih opisuje i detaljno objašnjava njihovo zdravstveno stanje, zbog kojeg bi, kako tvrdi, trebalo da budu na bolovanju.
Nova.rs je kontaktirala doktora Rangelova, uz njegovu dozvolu prenosimo vam ovu priču koja opominje.
Pored svega napisanog u statusu, doktor Rangelov u razgovoru za Nova.rs dodaje i da mu nakonnobjavljene priče stižu brojne poruke podrške.
„Verujem da smo kao narod sazreli za korenitu društvenu promenu, nakon mnogo vremena“, kaže naš sagovornik.
Sindrom Aptiva
Ortopedska ambulanta petkom u Domu zdravlja Leskovac.Kolega Zoran Anđelković i ja radimo svako u svojoj ordinaciji. Obično imamo preko 100 pacijenata.
Isto važi i za ostale kolege ortopede koji rade od ponedeljka do četvrtka.
Tako je godinama. Iste povrede, iste bolesti, ali dijagnostika i terapija se menjaju.
I to ne uvek u smislu napretka, moram sa žaljenjem da priznam. Juli je. Čini mi se nikad topliji.
Ali, ovaj juli nije izuzetan samo po tome. Ovog jula sam upoznao novu vrstu bolesnika. Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh.
Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene.
Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile.
Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice.
Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi. Neprijatno im je.
Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija.
Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice.
Tetive vremenom oteknu, upale se i dodatno suze uzak tunel kroz koji prolaze dok se njihovi mišići grče i opuštaju. Uslede bolovi, najpre povremeni pa konstantni.
Nastavlja se zadebljanjem tetive na mestu najvećeg trenja i njenim zaglavljivanjem u telesnom kanalu.
Javlja se ukočenost i fenomen okidajućeg prsta.
Sve se završava ubrzanim propadanjem tetive i njenom rupturom tj. kidanjem.
Fenomen okidanja je indikacija za operaciju. Tetiva se istrošila, pre vremena ostarila i pacijent je već poluinvalid.
Oprezno ih pitam čime se bave, odakle su, da li su udate i imaju li decu.
U najvećem broju slučajeva čujem kratak odgovor: „Aptiv“. Nakon toga ništa više ne moraju da mi objašnjavaju.
Tim radnicima je neophodno hitno lečenje i bolovanje.
Njihove karakteristične tegobe, hroničan premor i depresija su me naveli da to bolesno stanje nazovem „Sindrom Aptiva“. Leskovačko preduzeće „Aptiv Contract Servies d.o.o“ je u srpskoj javnosti postalo simbol beskrupulozne eksploatacije radnika.
Njihov menadžment primorava radnike da potpišu izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme i na naknadu štete za posledice koje proističu iz ovakve nezakonite organizacije radnog vremena.
Te posledice se odnose na potencijalno povređivanje radnika usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada. Menadžment je našao originalan način da pokaže humanost tako što je po fabričkim halama rasporedio dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju.
Aptiv iz Leskovca je samo tokom 2019. godine iz budžeta Srbije dobio 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika, a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika.
Identičan iznos (7,5 miliona evra) država je uložila u izgradnju fabrike.
Dodatnih 68 miliona dinara dala je za dovođenje gasovoda, a 45 miliona dinara za priključke EPS-a i EMS-a. Grad Leskovac je u infrastrukturu i zemljište uložio preko 270 miliona dinara.
,Inače, kompanija Aptiv, u čijem je vlasništvu leskovačka podružnica Aptiv Contract Services d.o.o., u 2020. godini je ostvarila prihod od skoro dve milijarde dolara.
U reklamnom letku kojim ta fabrika traži radnike piše da Aptiv nudi veoma dobru radnu atmosferu, implementaciju sopstvenih ideja i rešenja, rad i razvoj karijere u vodećoj, svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj u internacionalnom okruženju, prednost kantine kompanije, Dan Deda Mraza za decu …
Kao kada bi regrutima reklamirali odlazak u rat: „Nudimo besplatnu odeću, obuću, hranu i cigarete, boravak u prirodi na čistom vazduhu, obilje sportu sličnih aktivnosti, upoznavanje novih ljudi, nezaboravnu avanturu i … garantujemo da vam neće biti dosadno!“
Može se reći da je naš okrug zahvatila nova epidemija, a ne radi se o koroni.
U pitanju je epidemija ortopedskih bolesti tipa Aptiv sindroma, epidemija nemilosrdne, pohlepne eksploatacije i epidemija političke podrške koju aktuelna vlast pruža eksploatatorima.
Radno vreme od 12 sati
Doktor Rangelov je ukazao na sve zdravstvene posledice, ali se o slučaju Aptiv već pisalo, početkom jula, kada su se radnici u pogonu u Leskovcu pobunili zbog dvanaestočasovnog radnog vremena, potražila je ovih dana radnike u Nišu podelom letaka u kojima je između ostalog navedeno da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“, pisao je tada N1.
Onima koji se odluče da rade u pogonu u Leskovcu, „Aptiv“ je ponudio „prevoz do posla, obuku pre započinjanja samostalnog rada, priliku za implementaciju sopstvenih ideja, rad i razvoj karijere u svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj i ugovor o radu zaključen direktno sa poslodavcem“.
Kao prednosti rada navedene su „kantina kompanije, lekarska ordinacija, Dan Deda Mraza za decu i božićni pokloni za zaposlene“.
Osnovni uslovi za zapošljavanje su spremnost za rad sa stalnim radnim vremenom i u sistemu tri smene i orijentacija ka timskom radu.
„Aptiv“ u Leskovcu zapošljava oko 4.000 radnika, ali je, prema rečima predstavnika sindikata te fabrike, oko 900 zaposlenih otišlo na bolovanje jer su dve nedelje morali da rade po 12 sati dnevno.
Predstavnici sindikata su takođe istakli da je proteklih dana ispred fabrike non-stop dežurala Hitna pomoć, jer su radnice pri kraju dvanaestočasovnog napornog rada padale u nesvest.
„Aptiv“ je prema najnovijim tvrdnjama radnika, radno vreme vratio na osam sati, ali sedam dana u nedelji, što je izazvalo novo nezadovoljstvo zaposlenih.
U anonimnoj izjavi za medije jedna članica menadžmenta je izjavila da zaposleni nisu prinuđeni da rade sedam dana nedeljno, već da im se takva mogućnost pruža kako bi više zaradili.
Ta britanska kompanija bavi se proizvodnjom električne i elektronske opreme za vozila, a pogone ima u Leskovcu i Novom Sadu.
Nova.rs kontaktirala je kompaniju Aptiv, kakobi čula i njihovu stranu , rečeno nam je da prosledimo mejl, što smo i učinili, ali do objavljivanaj ovog teksta nismo dobili odgovor.
Nova s