U Srbiji se na ovom poslu, može zaraditi i više nego u inostranstvu…

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić rekao je da bez obzira na diplomu morate da pokažete znanje i kvalitet radova.

Radovi u kući mogu da pričinjavaju radost ali u poslednje vreme više izazivaju glavobolju.

Dobar majstor je pola završenog posla, a zbog sve manjeg interesovanja mladih da se za građevinske zanate obučavaju, postalo je jednako važno – kako majstora pronaći.

Ako niste vešti u kućnim majstorijama onda bi trebalo da znate koga da pozovete.

Kvarove je nemoguće predvideti, a kada se dogode, zbog krize sa majstorima na popravku se čeka, prema mišljenju mnogih, predugo.

Doći do kvalitetnog majstora danas postaje ravno osvajanju premije na lutriji, ocenjuje RTS.

“Uz ove naše rijaliti programe, popularni su influenseri, prevaranti, što bez ikakvog znanja zarađuju pare, to je danas popularno, znači majstor se potcenjuje na taj način i to traje godinama, danas se majstori mogu nabrojati na prste jedne ruke”, kaže Svetozar Jovičić, iz firme “Majstorski poslovi”.

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić rekao je da su godinama, od 2004. upozoravali da će Srbija da ostane bez radne snage, niko nije ozbiljno shvatao da bi sada svi kukali i da bi govorili da toliko posla ima da moramo da uvozimo radnu snagu.

Broj učenika za zanatska zanimanja obuhvaćen formalnim obrazovanjem veoma je mali.

Opadanje interesovanja traje godinama.

“Evo ja ću dati primer – elektrotehnička škola koju sam ja završio: tada nas je bilo 36 u jednom odeljenju, ja mislim da danas ta odeljenja nemaju više od deset učenika”, kaže Živko Božić iz firme “Kućne popravke”.

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić rekao je da bez obzira na diplomu morate da pokažete znanje i kvalitet radova.

“Imamo neke ideje, predložićemo vladi i državi, ako ne – onda ćemo da tavorimo kao i dosad”, naveo je Rodić.

Reformisanjem obrazovnih profila i uvođenjem dualnog obrazovanja trend opadanja još može da bude zaustavljen.

Ostaje problem što mladi sebe ne vide u tom poslu, iako se može lepo zaraditi.

“Mladi nisu zainteresovani za ove poslove koje mi radimo, da li im je teško, imaju alternativu, ja to stvarno ne znam ali od ovog posla koji mi radimo u Srbiji može trenutno lepo da se živi”, ističe Božić.

Preduzetnik iz firme “Naš Krov plus” Predrag Smiljanić navodi da je radio u inostranstvu deset godina ali ovde mu je mnogo lepše i može, kako kaže, da se zaraditi i više nego tamo.

Spas može da donese sistem neformalnog obrazovanja. Sprovode ga srednje stručne škole obučavajući odrasle za različte zanate.

“Znači, mora se vratiti poštovanje struci i zanatu, ako toga ne bude, znači, nećemo imati majstore”, naglašava Jovičić.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje od 1.1. do 30.6. 2021. godine poslodavci su tragali za više od četiri i po hiljade građevinaca, od čega su sa Biroa angažovali tek trećinu kandidata.

Najtraženiji su bili pomoćnici majstora, tesari, armirači, betonirci.

RTS