„Sjedinjene Države se bore za svoj opstanak“, tvrdi više od stotinu američkih generala. A Bajden je kriv za sve…
Američka vojska odbila je da veruje svom predsedniku: 124 penzionisana generala američkih oružanih snaga potpisala su otvoreno pismo, u kojem su mnogo rekli protiv svog novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.
U Sjedinjenim Državama postoji epistolar ali pobuna protiv sopstvenog predsednika. Vojna pobuna. Iako bivši ali ipak vojni.
Ovo je pobuna. A ovo je pobuna pod sloganima „Nacija je u opasnosti“ i „Borimo se za opstanak“.
Vest, koju su objavili gotovo svi mediji na svetu, da su penzionisani američki generali napisali otvoreno pismo, kritikujući svog predsednika i uopšte, moć koju on personifikuje.
Izgleda zaista privlačno.
Čak 124 penzionisana generala oružanih snaga SAD potpisali su otvoreno pismo u kojem su rekli mnogo protiv svog novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.
Tu su optužbe protiv Demokratske stranke za falsifikovanje poslednjih predsedničkih izbora i reči o „masovnom napadu na ustavna prava američkih građana“ od strane nove administracije Bele kuće i optužbe da se Nacionalna garda koristi, kao lična garda demokrata u Vašingtonu, što je cenzura, FBI i Vrhovni sud SAD, ignorišu kršenja ovih zakona…
Generalno, ovo je uobičajeni skup uobičajenih optužbi za bilo koju opoziciju, u bilo kojoj zemlji.
Ali ipak postoji razlika.
U ovom slučaju ne govorimo o nemirnoj inteligenciji koja, pojevši lepinje i popivši šampanjac, razmišlja o reorganizaciji vlade prema svojim željama.
Ovde su generali potpisnici pisma protiv aktuelne vlade. Nazvavši se “Oficiri zastave za Ameriku”.
Bez obzira kako se odnosili prema američkim generalima, oni su uglavnom praktični ljudi, mnogi sa borbenim iskustvom u brojnim ratovima – osvajačkim i imperijalističkim, koji su preživeli nešto važno na tom putu!
A sigurno ne i intelektualci u ruskom stilu, koji biraju između demokratije i diktature.
Vredi napomenuti da je u modernim Sjedinjenim Državama, sa svojim nameštenim izborima, sa svojim pobunjenim afroamerikancima, sa svojom mantrom o političkoj korektnosti i predsednikom, koji gubi vezu sa svetom, vojska koja se u društvu smatra jednom od retkih struktura, koje ulivaju najveće poverenje.
Odnosno, šta je trebalo da se dogodi da generali ove vojske, iako u penziji, podnesu tako otvoren apel?
Jedan od potpisnika, penzionisani general-major Joe Arbuckle, koji je već služio u Vijetnamu, to jest pre 50 godina, rekao je za Politico: „Generali i penzionisani admirali obično ne učestvuju u političkim akcijama ali situacija sa kojom se naša zemlja danas suočava, ozbiljnije su pretnje nego u bilo kom trenutku od osnivanja naše zemlje.
Bilo bi kršenje dužnosti šutnje. ”
Dakle, 124 penzionisana vojna lica smatrala su svojom dužnošću da se izjasne protiv politike Džoa Bajdena.
Koji su, uopšteno govoreći, tek nedavno napunili 100 dana i čini se da je prerano za globalne zaključke o tome.
Ovo je za nas ovde, spolja, sve je bilo jasno i pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama ali naivni američki varvari, po pravilu, već duže vreme hrane razne utešne iluzije.
Ipak, ako danas ćutimo, generali veruju, „predstavljalo bi kršenje dužnosti“. Zašto? I oni sami odgovaraju na ovo pitanje – i prilično uznemireno:
Ne može se zanemariti mentalno i fizičko stanje vrhovnog komandanta.
On mora biti u stanju da brzo donosi tačne odluke o nacionalnoj bezbednosti, koje utiču na život i zdravlje bilo gde, danju ili noću.
Nedavni zahtevi demokratskog rukovodstva za postupke nuklearnog kodeksa šalju opasan signal protivnicima nuklearnog oružja, postavljajući pitanje, ko je glavni.
Uvek moramo imati neporeciv lanac komandovanja.
Ova fraza je dvostruka, ako ne i trostruka.
Prva i očigledna: Bajdenov deda je toliko iskreno neadekvatan da postaje podsmeh čak i onima u američkoj naciji, koji su se nedavno nečemu nadali.
Recimo, kao što je bilo pre neki dan: predsednik svetske nuklearne sile izgubio je masku.
Predsednik svetske nuklearne sile tražio ju je svuda, u svim papirima i fasciklama, pozvao u pomoć svoju suprugu i one oko sebe.
Kao rezultat, maska je pronađena u džepu predsednika svetske nuklearne sile.
Drugo značenje citiranih redova dolazi iz zaista potencijalno opasne situacije, kada je demokratska administracija, koja je pobedila na izborima ali još uvek nije legalno dobila vlast (ili bolje rečeno, neko iza nje, budući da administracija još uvek nije formirana) požurila zahtev za postupke nuklearni kodeksi.
Pod trenutnim vrhovnim vrhovnim komandantom!
Koji je do dana inauguracije novog šefa Bele kuće još uvek bio na vlasti.
Otuda i pitanje: ko je tada bio željan nuklearnih kodova?
I ko ih danas ima u rukama, ako je sadašnji vrhovni vrhovni komandant ozbiljno neadekvatan i ne seća se ni sebe, ni činjenice da je predsednik?
I treće značenje je dublje ali i strašnije: ko, zapravo, upravlja državom zvanom Sjedinjene Američke Države?
Kome je podređen državni sistem?
I!
Ako to drugim nuklearnim silama nije jasno, šta onda očekivati od njih?!
Generali nemaju odgovor na ovo pitanje. Ali oni imaju dve izjave, koje verovatno ukazuju na glavno u njihovom pismu.
Naša nacija je u dubokoj opasnosti. Više nego ikad, od našeg osnivanja 1776. godine borimo se za opstanak, kao ustavna republika.
Mi smo se više nego ikad borili za opstanak, kao ustavna republika od našeg osnivanja 1776.
Bez poštenih i pravednih izbora, koji bi tačno odražavali volju građana, od naše ustavne republike se možemo odmah oprostiti.
Dakle: Sjedinjene Države su, prema penzionisanim američkim generalima, danas u fazi preživljavanja.
Opstanak u vašem istorijskom državnom organizmu. Izbori ili ne, pošteni ili ne, nisu bitni – važno je da je došao trenutak oproštaja od američke države.
Borba.Info