PRAVA MISTERIJA – U blizini središta naše galaksije, pronađen objekat, koji treperi!

Nije uvek lako odgonetnuti šta to tačno blokira naš pogled prema ovom udaljenom suncu.

Izgleda da se u blizini središta naše galaksije odvija prava mala misterija.

Astronomi su na nekih 25.000 svjetlosnih godina udaljenosti od Zemlje pronašli čudnu zvezdu, koja je pre nekoliko meseci počela treperiti, zatim skoro nestala, te se na kraju ponovno pojavila.

Naučnici veruju da bi zvezda VVV-WIT-08 mogla pripadati novoj klasi zvezda – divovskim zverima, koje su 100 puta veće od Sunca, koje svakih nekoliko decenija, zamrači (prekrije pogled prema našem smeru) neko drugo misteriozno telo u njenoj orbiti.

Neobičan pad svetlosti

Iako je, relativno gledajući, svemir uglavnom prazan, uvek je moguće da će se neke zvezde i objekti u nekom trenutku posložiti na takav način da sa Zemlje izgleda kao da zvezdi pada sjaj.

Nije uvek lako odgonetnuti šta to tačno blokira naš pogled prema ovom udaljenom suncu.

Neka divovska planeta?

Svemirska prašina? Ostaci s nekog objekta?

Slučaj zvezde VVV-WIT-08 je podosta neobičan.

Iako su naučnici zabeležili pad svetlosti i kod drugih zvezda, ni jedan nije bio tako izražajan.

Astronomi smatraju da bi krivac za ovo zatamnjenje mogla biti druga zvezda ili planet, okružen gustim neprozirnim diskom prašine, koji orbitira oko VVV-WIT-08 te ju u potpunosti prekriva kada prođe ispred našeg pogleda.

“Neverovatno je da smo upravo promatrali kako tamni, veliki i izduženi objekat prolazi između nas i neke daleke zvezde te sada možemo razmišljati od kuda on potieče”, rekao je astronom Sergej Koposov sa Sveučilišta u Edinburghu.

Zanimljiv solarni sistem

Ovo nije prvi put da su naučnici pronašli sustav s orbitalnim pratiteljem, koji ima divovski disk.

Jedan od dobro poznatih primjera je divovska zvijezda Almaaz (Epsilon Aurigae) s objektom na 27-godišnjoj orbiti, koji tokom 730 dana prigušuje sjaj zvezde za oko 50 posto.

Zatim imamo sustav TYC 2505-672-1, crvenu divovsku zvezdu s prašnjavim saputnikom u 69-godišnjoj orbiti, koja pomračuje zvezdu u razdoblju od 3.5 godine.

Podaci pokazuju da je smanjenje svetlosti trajalo nekih 200 dana, pri čemu je sjaj zvezde u jednom trenutku pao i za 97 posto.

Točno orbitalno razdoblje objekta, koji prekriva zvezdu, je za sada nepoznato ali prema matematičkom modelu, radi se o nekoliko decenija.

Borba.Info/Index.hr