Borba Info Vesti
Čitanje poezije naglas može usporiti srčani ritam, što dalje dovodi do pada krvnog pritiska i nivoa stresa.
Kako ste? Da, znamo – u teškim vremenima nije jednostavno voditi računa o svom psihičkom zdravlju.
Ali možemo pronaći utehu na polici s knjigama. „Natural Health“ istražuje šta je to biblioterapija…
„Uroniti u svet književnosti i zahvaljujući dobroj knjizi zaboraviti na sve oko sebe – sjajan je osećaj.
A podjednako je zanimljiv uticaj koji literatura može imati na naš um”, tvrde stručnjaci.
Još su stari Grci znali da biblioteke imaju okrepljujuću moć, te da književnost i isceljenje idu ruku pod ruku.
Početkom 19. veka knjige su korišćene kao metod rehabilitacije.
Vek i po kasnije, tokom i nakon Hladnog rata, praksa poznata kao biblioterapija igrala je važnu ulogu pri lečenju vojnika od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD).
I najsavremenija nauka podržava ovu praksu. Istraživanja Univerziteta Saseks pokazala su da će nam – ako želimo da se smirimo i ublažimo stres – čitanje magazina ili knjige pomoći brže čak i od šetnje, slušanja muzike ili ispijanja šoljice čaja.
Čitanje poezije naglas može usporiti srčani ritam, što dalje dovodi do pada krvnog pritiska i nivoa stresa.
Ali šta je zapravo to što nam, dok okrećemo stranice romana, može pružiti mir? Odgovor je slojevitiji nego što smo mislili.
Biblioterapija podiže iskustvo čitanja na viši nivo
Mnogima od nas poznat je osećaj mira i zadovoljstva koji se javlja kad se izgubimo u svetu knjige.
A ako je čitanje oduvek važan deo vašeg života – ne postoji razlog da ono ne bude i deo vašeg svakodnevnog rituala brige o sebi. Biblioterapija podiže iskustvo čitanja na viši nivo, fino podešavajući tekst našim potrebama.
– Biblioterapija pored samog čitanja uključuje i dijalog i refleksiju o tekstu, što dovodi do potpuno nove dimenzije razumevanja – kaže biblioterapeutkinja Lea Larvud (Lea Lardwood, themoonlab.net). – Biblioterapija može da se koristi u kombinaciji s kliničkom terapijom, u grupnim ili pojedinačnim seansama, ili pak nezavisno od nje.
Ako radite sa biblioterapeutskim vodičem, vođa grupe mora biti pažljiv i empatičan slušalac – neko ko će učesnicima davati precizne interpretacije.
Kroz književnost i dijalog, učesnici će doći do određenih uvida o sopstvenoj situaciji, što može poboljšati njihovo psihičko stanje ili im olakšati donošenje odluka.
Beletristika na recept
Knjige su se oduvek koristile da nam pomognu da bolje shvatimo druge i svet oko sebe. Setite se samo Zločina i kazne ili Dnevnika Ane Frank. Ali one su i moćna alatka koja nam pomaže da bolje razumemo sebe.
– Biblioterapija često uključuje i rad s našim sećanjima – kaže Lea. – Može da dovede do prihvatanja određenih aspekata naše ličnosti, da podstakne saosećanje prema sebi, da ojača samopouzdanje, čak da unapredi naša moralna načela.
Čitanjem, takođe, otkrivamo nove poglede na svet.
Jednostavno rečeno, biblioterapija nudi načine da učimo i razvijamo se, kao i da se na kreativniji način nosimo sa stvarima koje ne možemo promeniti. Osim toga, čitanje je alatka za samoosnaživanje koju možemo koristiti celoga života.
U tom kontekstu, ne treba da čudi sve veća popularnost čitalačkih klubova. – Sastajanje u grupama može pomoći da se osetimo bolje, jer upravo u radu s ljudima postoji ogroman potencijal – kaže Lea.
Razlog više da se u 2021. uključite u neki od čitalačkih klubova, makar i onlajn.
Ako smo vas zainteresovali pa želite u ovu temu detaljnije da istražite, korisno je znati da Savetovalište Komunikacije , koje vodi msc psy Tatjana Šešum, nudi onlajn edukaciju iz biblioterapije.
Slovo na papiru
– Naravno, u prvom redu preporučujemo rad s obučenim biblioterapeutima – jer ćete tada dobiti odgovarajuće kreativne materijale, tekstove, vežbe i pristup – kaže Lea.
– Ipak, moguće je osetiti benefite biblioterapije i kada radimo samostalno.
Važno je pronaći odgovarajući roman, pesmu ili drugi tekst koji nam može pomoći u rešavanju konkretnog problema.
Sastavljanje spiska pitanja iz različitih oblasti života za koje vam je potrebno pojašnjenje, dublji uvid ili isceljenje – odličan je početak.
Recimo da imate poteškoća da sebe stavite na prvo mesto.
Potražite knjige koje se bave tom temom. Na primer, takva je biografija Neukroćena, američke spisateljice Glenon Dojl.
Ona se bavi zadovoljstvom i mirom koje možemo otkriti tek kada prestanemo da ispunjavamo očekivanja drugih i počnemo da verujemo sopstvenom unutrašnjem glasu.
Možete postaviti i manji cilj tokom svog biblioterapijskog putovanja.
– Na primer, meni je biblioterapija pomogla tokom procesa razvoda, kao i u određenim trenucima neraspoloženja i potištenosti koje sam osetila prilikom građenja karijere – kaže Lea.
– Jednom kada nađete pravu knjigu, sve ostalo prilično je jednostavno. Imam samo još jedan savet.
Dok čitate, pokušajte i da vodite dnevnik – zapisujte svoja zapažanja u vezi s knjigom, posebno ona koja se tiču vašeg problema.
Refleksija i integracija iskustva iz knjige sa sopstvenim – važan je deo procesa biblioterapije.
Dodajte na čitalačku listu
Kada je književnost u pitanju, ukusi su različiti, međutim, tu je nekoliko univerzalnih naslova koje vam toplo preporučujemo, posebno ukoliko tragate za sledećim…
Napisana poput bajke, ovo je priča o dečaku dospelom s udaljene, sićušne planete i njegovom traganju za odanošću i ljubavlju.
Ujedno, ovo je knjiga o stvarnom svetu, o čoveku, njegovim zabludama i grehovima, o nevinosti u otkrivanju najdubljih i najdragocenijih vrednosti postojanja.
Druga zbirka poezije ove pesnikinje transcendentalno je putovanje koje govori o rastu i isceljenju, o poštovanju sopstvenih korena, o pronalaženju doma u okviru sopstvene duše.
U pitanju je proslava ljubavi, u svim njenim oblicima.
U vreme kad je objavljen, izazvao je burne reakcije zbog temperamentne prirode glavne junakinje i njenog nezavisnog stava.
S jednom od najsmelijih heroina književnosti i njenim odlučnim izborima, ovaj bezvremeni roman nastavlja da očarava i inspiriše čitaoce širom sveta.
Lepota i zdravlje
