Borba Info Vesti
Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini.
Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji, stupio je danas na snagu.
Republika Srbija je među prvim zemljama u svetu koje su, zahvaljujući usvajanju navedenog Zakona, stvorile regulatorni okvir za oblast digitalne imovine, i to ne samo time što je obezbeđen jasan okvir i pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine, nego i time što je poslat signal svetu da Srbija postaje država fintech-a.
“Usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini pokazali smo još jednom da Srbija ide u korak sa razvojem IT tehnologija, sa inovacijama i promenama u digitalnom svetu, postali smo deo rastućeg segmenta digitalne ekonomije i članica retkog kluba zemalja koje su sveobuhvatno regulisale ovu oblast, među kojima su Francuska i Malta.
Regulisanjem ove oblasti, dajemo šansu, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja, a koji su sada zakonski regulisani i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvare svoje poslovne, inovativne ideje”, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Zakonom o digitalnoj imovini omogućava se finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje i razvija tržište kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jača se okvir za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.
U skladu sa navedenim, Zakon o digitalnoj imovini uređuje pitanja izdavanja digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, kao i nadzor nad primenom Zakona.
Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, prema Zakonu, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim Zakonom.
Inače, postoje dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token. Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova.
Virtuelne valute, sa bitkoinom kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene koje ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca.
Zakonom se u vezi sa pitanjem izdavanja digitalne imovine, uvodi institut “belog papira”, koji u skladu sa međunarodnom praksom, predstavlja dokument koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.
Kada su u pitanju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom, Zakonom se uvodi institut dozvole, kao i minimalni osnovni kapital koji je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju vršenja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini.
B92
