Đango lutao dvadeset dana, od Zlatara do Ivanjice samo da bi…

“Već godinama radim u taksiju i bilo je mnogo neverovatnih situacija, ali ova je definitivno jedinstvena…”

Radovan Zarić iz Ivanjice glavni je lik prave filmske priče koja se prethodnih dana odvijala u ovoj opštini.

Kada se u blizini njegovog radnog mesta pojavio vučjak nije mogao da ga pusti da bude gladan i redovno mu je davao hranu.

Međutim, kasnije se ispostavilo da to nije pas lutalica.

“Već godinama radim u taksiju i bilo je mnogo neverovatnih situacija, ali ova je definitivno jedinstvena.

Kad sam jedno jutro otvorio auto kako bih mu izvadio doručak, Đango je uleteo u gepek.

Tada mi je palo na pamet da verovatno pripada nekoj porodici i da se već ranije vozio kolima”, rekao je Radovan za RINU.

Nakon toga Radovan je psa odneo kod supruge, koja je veterinar, kako bi proverio da li ima čip i da li pripada nekoj porodici.

“Želeo sam da saznam da li ga neko traži ili ne.

Ukoliko nije ničiji hteo sam da ga udomim.

Kad smo ga odneli u ordinaciju pokazalo se ipak da pripada ljudima iz Beograda, koje smo odmah kontaktirali.

U pitanju je pas Đango koji je pre dvadesetak dana nestao na Zlataru, oni su ga intenzivno tražili, ali sve je bilo uzalud.

Pretpostavljamo da je kroz šumu stigao do Ivanjice koja je daljena oko 20 kilometara”, kaže Radovan.

Nakon saznanja da je Đango pronađen, vlasnik psa želeo je da obraduje i iznenadi svoju porodicu, pa im je rekao da idu do Ivanjice u odgajivačnicu kako bi izabrali novog psa, ali ustvari ih je čekao njihov stari ljubimac koji je u njihovom domu bio pet godina.

“Seli smo da se upoznamo, žena i deca su bili nervozni i rekli da oni nisu sigurni da žele novog psa.

Tek kad sam im rekao da ukoliko im se ovaj kog ja imam ne svidi mogu i da ga vrate, pristali su da ga vide.

Ono što je usledilo teško da se može rečima opisati.

Bili su oduševljeni, deca su počela da plaču od sreće i sve vreme su uzvikivali da je to njihov Đango”, priča Radovan.

Ova priča još jedan je dokaz o neraskidivom prijateljstvu čoveka i psa, a ono što je najvažnje jeste da se završila srećnim krajem.

Rina