Borba Info Vesti
Kao što su simulacije i sugerisale, mehanizam je iščezao pod naletom vrućeg i brzog vetra u nekoliko sekundi.
Evropska svemirska agencija testira temperaturne pragove satelita u testnoj komori, što bi moglo da pomogne pri dizajniranju svemirskih letelica koje bi na bezbednije sagorevale prilikom ulaska u atmosferu.
Cilj je dizajniranje letelica koje bi izgorele prilikom ulaska u atmosferu po obavljenoj misiji i tako smanjile rizik od uzrokovanja štete na Zemlji.
U eksperimentu naučnici Evropska svemirska agencija (ESA) koriste vazdušni tunel s plazmom, pomoću kog stvaraju uslove u kojima se svemirske letelice spuštaju kroz Zemljinu atmosferu velikom brzinom.
Za plazmu se koristi gas koji se zagreva na ekstremno vrućih 6.650 stepeni Celzijusovih te se proizvode vazdušna strujanja brzine veće od hiljadu kilometara na sat.
Sve je najpre počelo u virtualnim simulacijama, da bi se nakon toga u komoru postavio mehanizam za upravljanje solarnim panelima na satelitu, koji je u navedenim uslovima bio dezintegrisan u vrlo kratkom roku.
Kad svemirska letelica pada na Zemlju na nekontrolisan način, njen operator mora da dokaže da je rizik od uzrokovanja smrti na tlu koji predstavlja njegov satelit manji od 1:10.000, ističe ESA u saopštenju.
Zato su još prošle godine započeli s testiranjima jedne od komponenti satelita kako bi se pokazala njena zanemarljivost pri padu na Zemlju i prolasku kroz Zemljinu atmosferu.
Naučnici ESA su koristili i novi aluminijski vijak za koji veruju da se lakše topi pri ponovnom spuštanju kroz atmosferu i napravili su 3D model navedenog mehanizma na satelitu i izložili ga hipersoničnim vazdušnim strujanjima veoma zagrejane plazme.
Kao što su simulacije i sugerisale, mehanizam je iščezao pod naletom vrućeg i brzog vetra u nekoliko sekundi.
Ipak, iz ESA kažu da su potrebna dodatna testiranja kako bi se do kraja potvrdili rezultati i prilagodili u potpunosti onima iz simulacija.
Prema podacima NASA-e, u Zemljinoj orbiti se nalazi najmanje 26.000 miliona komada svemirskog otpada veličine teniske loptice ili manjih, koji se kreću brzinom preko 28.000 kilometara na sat.
Zbog njihove veličine i brzine, ti komadići otpada zapravo mogu da unište satelite odmah pri udaru.
NASA posebno ističe da više od pola miliona tih komada otpada predstavlja stalnu pretnju za satelitske misije.
Očekuje se da će većina, ako ne i sav taj otpad, pre ili kasnije početi da pada na Zemlju i pritom izgoreti u atmosferi.
ESA se nada da će njihovo istraživanje pomoći da u budućnosti ti delovi sigurno skončaju potpunim iščeznućem u atmosferi u slučaju pada, prenosi portal Zimo.
Sputnik
