Borba Info Vesti
Kina se već dugo žali na američke sankcije i trgovinska ograničenja koja pogađaju kineske kompanije, nazivajući ih eksteritorijalnom primenom američkog zakona.
„Crveni zmaj” krenuo je u kontraofanzivu protiv američkih i evropskih kaznenih mera.
Kineski parlament usvojio je zakon protiv stranih sankcija.
Ovim potezom Peking, uoči samita G7 u Velikoj Britaniji, šalje jasnu poruku da više neće trpeti zapadne lekcije o navodnom kršenju ljudskih prava i da će to imati cenu, pre svega ekonomsku.
Kina je poslednjih meseci počela da uzvraćala udarac Vašingtonu, Londonu i Briselu, uvodeći sankcije njihovim visokim zvaničnicima.
Međutim, donošenje novog propisa kao svojevrsne „pravne odmazde” ubrzano je i zbog prošlonedeljne odluke Vašingtona da proširi crnu listu kineskih kompanija u kojima će Amerikancima biti zabranjeno da investiraju.
„Cilj zakona je da čvrsto zaštiti suvereno dostojanstvo i suštinske interese zemlje i suprotstavi se zapadnoj hegemoniji i politici moći”, rekao je na brifingu portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbing.
Među usvojenim pravnim merama koje su već zabrinule evropske biznismene zbog opasnosti da će im poslovanje u Kini biti znatno otežano jesu: odbijanje izdavanja viza, zabrana ulaska, deportacija, zatvaranje firmi, zamrzavanje imovine pojedinaca ili preduzeća koji se budu pridržavali stranih sankcija usmerenih protiv kineskih zvaničnika i domaćih kompanija.
Zakon praktično omogućava domaćim sudovima da kazne strane kompanije za koje se bude utvrdilo da se pridržavaju ograničenja i mera koje donose druge zemlje, a usmerene su protiv Kine.
Stalni odbor Nacionalnog narodnog kongresa NPK (kineski parlament), čijih se 14 potpredsednika nalazi pod američkim sankcijama zbog zakona o Hongkongu, očito je žurio sa donošenjem kako bi „pokazao zube” Beloj kući.
Naime, na proširenom spisku od 59 kineskih firmi u koje američki investitori od 2. avgusta više neće moći da ulažu našli su se i telekomunikacioni džin „Čajna mobajl”, kompanija za video-nadzor „Hikvižn”, Kompanija za izgradnju železničke infrastrukture i Nacionalna ofšor naftna korporacija (CNOOC).
Kina se već dugo žali na američke sankcije i trgovinska ograničenja koja pogađaju kineske kompanije, nazivajući ih eksteritorijalnom primenom američkog zakona.
Otkako je Bajden pojačao pritisak na Kinu zbog krađe intelektualne svojine i navodnog kršenja ljudskih prava u Hongkongu i provinciji Sinđang, Peking je rešio da usvoji i set mera kako bi se tome suprotstavio.
Tome je kumovala i pojačana „hladnoratovska” retorika američke administracije o potrebi obuzdavanju sve agresivnije Kine.
„Nove kontramere protiv šamaranja sankcijama Kine predstavljaju precizan odgovor protiv američkih pokušaja da uspostave zajednički front protiv Pekinga.
Delovaće kao snažno sredstvo odvraćanja na zemlje koje uvode sankcije”, kaže se u uvodniku pekinškog „Global tajmsa” povodom usvajanja zakona.
Ali, privredna komora EU u Pekingu je uznemirena zbog nedostatka transparentnosti u vezi s donošenjem i primenom propisa.
„Izgleda da se Kini žuri. Ovakva akcija nije pogodna za privlačenje stranih investicija ili umirivanje kompanija koje sve više osećaju da će kao pioni biti žrtvovani u partiji političkog šaha”, kaže za Rojters Jerg Vutke, predsednik Komore u kineskoj prestonici.
Šaen Vu iz advokatske firme „Pol Hejstings” u Hongkongu upozorava da će se zbog novog zakona strane firme koje hoće da posluju u Kini naći pod sve većom kontrolom regulatornih tela.
Na ove primedbe kineski pravnici odgovaraju da je Peking jednostavno prepisao pravila iz američkih i evropskih priručnika kojima su poslednjih godina donosili kaznene mere i zakone.
„Kina nije ranije imala ni ekonomsku moć, ali ni političku volju da koristi pravna sredstva za odmazdu protiv američkih sankcija.
Sada ima i jedno i drugo” naglašava Vang Đengju, profesor prava na Gradskom univerzitetu Honkong.
Ovaj pravni stručnjak kaže da je saradnja najbolja opcija, ali da SAD to ne žele: „Odmazda, kao što je ovaj zakon, druga je po redu najbolja opcija”.
Bing Ling, profesor kineskog prava na Univerzitetu u Sidneju, kaže da će ovaj zakon omogućiti stranim preduzeća koja hoće da posluju u Kini da bolje procenjuju i odmeravaju moguće geopolitičke rizike.
„Ali đavo je u detaljima. Ako zakon bude dao veliku i nekontrolisanu moć vladi, to im možda neće pomoći”, ističe Ling za „Saut Čajna morning post”.
Politika
