Borba Info Vesti
Ona se jedino složila sa većinom sudija oko toga da je bivši komandant VRS kriv za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.
Da će nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić pravosnažno biti osuđen na kaznu doživotnog zatvora bilo je očekivano.
Međutim, verovatno su mnogi ostali iznenađeni što se predsedavajuća Žalbenog veća, sutkinja Priska Matimba Nijambe usprotivila toj presudi uz stav da bi se suđenje Mladiću trebalo ponoviti.
U svom opširnom (suprotnom) mišljenju, koji je priložila uz pravosnažnu presudu, sutkinja Nijambe je naglasila da je sud pogrešio kada je Mladića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i terorisanje stanovništva Sarajeva snajperisanjem i granatiranjem 1992-95. godine.
Ona se jedino složila sa većinom sudija oko toga da je bivši komandant VRS kriv za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.
Umesto izrečene doživotne kazne, Nijambe bi, kako je navela u suprotnom mišljenju, Mladića osudila na 20 godina zatvora, u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije i njegovim narušenim zdravljem.
Što se tiče Srebrenice, iako kao nesporno prihvata da je bilo „osvete i ubistava ratnih zarobljenika“, Nijambe smatra da su počinioci bili lokalni Srbi, pripadnici MUP RS i „odmetnuti pripadnici bezbednosne linije VRS“.
To su „učinili u vreme kad Mladić nije bio u tom području, protivno Mladićevim naređenjima i bez njegovog znanja“, napisala je Nijambe u mišljenju suprotnom zaključku većine.
Ona je, između ostalog, ocenila i da je Mladić pogrešno osuđen i kao protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata ostvarivanja srpske dominacije, kao i da je VRS imala „legitimne vojne ciljeve“ kojima se „ne može pripisati zla namera“.
Priska Nijambe rođena je 31. decembra 1951. u Zambiji. Diplomirala je pravo na Univerzitetu u toj zemlji 1975. godine.
Na početku svoje karijere je radila kao pravnica u Višem sudu i Vrhovnom sudu Zambije, kao i u Višem i Vrhovnom sudu u Zimbabveu.
Osim što je sutkinja Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, naslednika Haškog tribunala, od 2006. je sutkinja i u Višem sudu u Zambiji.
Od 2002. do 2006. bila je i generalna savetnica Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu.
Kako sama kaže u svojoj biografiji, organizovala je i učestvovala u brojnim konferencijama, radionicama i seminarima u Africi, Evropi i SAD o demokratiji, ljudskim pravima, međunarodnim finansijama, a učestvovala je, između ostalog, i u raspravama o pravima žena i dece i rodno zasnovanim ratnim zločinima.
Danas
