Borba Info Vesti
Izvršićemo pritisak na ove hrabre zemlje, a posebno ističem hrabrost Grčke, pa će one da dođu skoro do nivoa priznanja.
Vodi se psihološka akcija koja treba da nas uzdrma, uplaši i natera da izađemo iz našeg principijelnog stava kako bismo bili ranjiviji na pritiske, ovog puta igraju se s NATO-om, kaže Vladislav Jovanović.
Srbija je već nekoliko nedelja pod unakrsnom vatrom Zapada, i to iz više tačaka, a cilj ove akcije jeste da se pomirimo sa stavom pojedinih zapadnih zemalja koje smatraju da je takozvano Kosovo definitivno nezavisno i da shvatimo da oni nemaju nameru da od toga odstupe, izjavio je za „Politiku” iskusni diplomata Vladislav Jovanović.
Podsetimo, proteklog vikenda predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Glavnom odboru SNS-a izjavio je da su zapadne zemlje donele posebnu strategiju koja podrazumeva vršenje pritiska na hrabre države, poput Grčke, da dođu do saradnje na nivou priznanja ove kvazidržave.
Njihov je plan, kako je istakao, da se države koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost srpske pokrajine saglase da tzv. Kosovo postane članica NATO-a kako bi „Srbi razumeli da je gotovo”.
„Doneli su posebnu strategiju, što ste mogli da pročitate i u Serverovim tekstovima i nekih Srba koji rade za njih, a koji su napisali ’zamislite Vučića zlikovca koji neće da potiše nezavisnost Kosova, a njega ćemo da mučimo na sledeći način’.
Izvršićemo pritisak na ove hrabre zemlje, a posebno ističem hrabrost Grčke, pa će one da dođu skoro do nivoa priznanja.
Da bi onda rekli da nije neophodno da ih priznaju da bi postale članice NATO-a, pa će Srbi da razumeju da je gotovo kada Kosovo postane članica NATO-a.
Nastaviće i s drugim vrstama pritisaka i s kriminalizacijom moje porodice”, objasnio je predsednik Srbije.
U međuvremenu se, kako su izvestili pojedini mediji na albanskom, listi zemalja koje unapređuju odnose s Prištinom pridružila i Španija. Prištinski portal „Demokracija” uverava da će Španija uskoro u Prištini otvoriti kancelariju za vezu.
Ova zemlja je inače smatrana zemljom Evropske unije s najrigidnijim stavom prema nezavisnosti Kosova.
„Bivši španski ministar spoljnih poslova Đuzep Borelj, sada zadužen za spoljnu politiku EU, odigrao je ključnu ulogu u ovom koraku”, navodi „Demokracija” izjavu „dobro obaveštenog diplomate”, a prenosi „Kosovo onlajn”.
Vladislav Jovanović pojašnjava da se u ovom trenutku vodi psihološka akcija koja bi trebalo da nas uzdrma, uplaši i natera da izađemo iz našeg principijelnog stava kako bismo bili ranjiviji na pritiske.
„Zapad je odlučio, a sada pokušava to da učini brzim koracima, da nas dovede pred svršen čin priznanja državnosti takozvanog Kosova.
Ovog puta se igraju s NATO-om i ohrabruju proces stvaranja nekakve kosovske vojske.
To su sve psihološke igrice koje bi trebalo da nas uznemire, uplaše i da pojačaju argumente da gubimo vreme i slabimo sopstveni položaj ako nastavimo da se odupiremo pritiscima i da će biti korisnije za nas da već sada potpišemo sve što daju kako bismo poboljšali odnose sa zapadnim zemljama”, kaže Jovanović.
S druge strane, direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović navodi da se pojačava i pritisak na članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije.
Međutim, podseća on, nesumnjivo je da već 13 godina od proglašenja KiM te zemlje nisu popustile u svom stavu, a neke imaju i slične probleme, tako da je to za njih osetljivo pitanje.
Karanović dodaje da ovom akcijom upravlja Amerika i da smo svedoci povratka Klintonovih kadrova ili njihovih profesionalnih naslednika.
„U okviru novih međunarodnih izazova koji stoje pred američkom administracijom pokušavaju da reše sve ’probleme’ na Balkanu, ali isključivo u skladu sa sopstvenim jednostranim viđenjima.
Ova administracija vraća se politici pritisaka koja je totalno pogrešna i kojoj se opirala Trampova administracija.
Novi-stari kadrovi očigledno su pod snažnim utiskom albanskih lobističkih organizacija, pa je to jedan od razloga što SAD pojačava pritisak u pokušaju da povrati uticaj na Balkan”, ocenjuje Karanović u razgovoru za „Politiku”.
Karanović podseća da punopravna članica NATO-a ne može da postane zemlja koja ima nerešeno pitanje granica, a da Kosovo ne priznaju ni pojedine članice alijanse.
On dodaje da vežbe koje sprovode trupe NATO-a na teritoriji KiM imaju za cilj jačanje ove organizacije u regionu, ali i jačanje kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) koje su njihov saveznik i partner na terenu.
„Srbija kao otvorena država ima saradnju sa svima, dok ’Kosovo’ mora da bude pod tutorskom palicom i u obavezi je da pribavlja nove dokaze postojanja, pa i tako što će njihove oružane snage da učestvuju u NATO vežbama.
To je samo još jedan način na koji Zapad pokušava da osnaži svoje čedo”, naglašava naš sagovornik.
Sve ovo ukazuje da zapadne zemlje ubrzanim koracima žele da reše pitanje Kosova i Metohije, i to putem aktiviranja „NATO komponente” jer je malo izvesno da mogu doći do članstva u UN, ili neke druge univerzalne međunarodne organizacije.
Vladislav Jovanović podseća i na nedavno lansiranje teze da dijalog Beograda i Prištine mora da bude završen za dva-tri meseca ili do februara naredne godine, iako nije sigurno ni da li će doći do pune obnove dijaloga.
I to je, kako dodaje, jedna vrsta pritiska jer nam stavljaju do znanja da oni ne očekuju da sabotiramo ili razvlačimo ovaj proces, već da shvatimo da je Zapad ozbiljan i da možemo imati samo štetu ako i dalje budemo pružali otpor. Jovanović dodaje da je to platforma Zapada.
„Trebalo bi da odgovorimo našom platformom koja će ukazivati na pravne i neoborive činjenice koje nam idu u prilog.
To bi razjarilo zapadne zemlje, ali bi ih stavilo u odbrambeni položaj.
Ne bi više imali onaj vetar u leđa i promenio bi se agresivni stav prema nama”, dodaje naš sagovornik.
Šta bi srpska platforma trebalo da sadrži
U srpskoj platformi bi, kako smatra Vladislav Jovanović, trebalo navesti da je nezavisnost „Kosova” deo procesa nelegalnog razbijanja Jugoslavije koji bi trebalo da bude završen razbijanjem Srbije.
Trebalo bi podsetiti međunarodnu javnost da je „Kosovo” nasilno izdvojeno iz Srbije zločinom protiv mira, agresijom koju nije odobrio Savet bezbednosti, kao i da je nezavisnost KiM u suprotnosti s Rezolucijom 1244 koja dva puta naglašava da Srbija ima suverenitet dok se ne nađe rešenje o statusu Kosova i Metohije.
Status, kako objašnjava Jovanović, ne podrazumeva nezavisnost već utvrđivanje obima autonomije u zajedničkoj državi.
„Na taj način bismo i svetsku javnost zainteresovali, a zapadne zemlje bi morale javno da objašnjavaju zašto su sprovele niz nelegalnih radnji.
To bi legalizovalo zahteve Rusije i Kine da se direktno postave i zatraže svoje mesto u procesu odlučivanja”, objašnjava bivši šef diplomatije.
Politika
