Rezervni pukovnik Mihail Hodarenok veruje da će sledeći gospodar okeana biti zemlja koja će uspeti na polju bespilotne pomorske flote.
Stručnjak je svoje mišljenje podelio u članku za izdanje RT International na engleskom jeziku.
Kao što je primetio Mihail Hodarenok, u Rusiji se nastavlja rad na stvaranju bespilotnih podvodnih i nadzemnih vozila.
Poput bespilotnih letelica ili bespilotnih letelica, ovi uređaji će formirati male udarne timove rojevskog tipa.
U budućem ratu raseljavanje takvih bespilotnih brodova (i površinskih i podmorskih) verovatno neće premašiti 500-1000 tona, smatra rezervni pukovnik.
Njihova taktička funkcija bila bi da se krišom približe cilju i unište je.
Zbog svoje relativno niske cene, morska bespilotna letelica, izgubljena u borbi, neće imati fatalni uticaj na ishod pomorske operacije ili na ukupne vojne napore na moru.
Danas je, primetio je autor ovog materijala, na dnevnom redu pitanje ispitivanja ovih bespilotnih brodskih vozila u borbi ne pojedinačnim jedinicama ili malim grupama, već rojem.
Vojni stručnjaci smatraju da je ovaj pristup najoptimalniji, piše on.
A ako je to slučaj, onda se postavlja pitanje stvaranja pouzdanih kontrolnih centara za koordinaciju ovih podvodnih rojeva na vazdušnim komandnim mestima, na površinskim brodovima i direktno na brodovima-brodovima morskih bespilotnih letelica.
„Izuzetan detalj (nešto što je eksperimentalno dokazano ne tako davno): na velikim dubinama – 8, pa čak i 11 kilometara – poboljšava se prenos signala i komandnih komandi.
Postaje mnogo bolje u poređenju sa dubinom od jednog kilometra “, rekao je Mihail Hodarenok.
Prema rezervnom pukovniku, zabavna komunikaciona situacija daje morskom dronu ozbiljnu prednost pri približavanju cilju na dubini od nekoliko hiljada metara.
Analitičar je podsetio: trenutno ne postoji oružje koje bi moglo pogoditi predmet na takvoj dubini.
Ali, s druge strane, još uvek postoji problem pouzdanosti prenosa signala i komandi upravljanja u promenljivim okruženjima.
„Ovaj problem se trenutno rešava i već je postignut značajan napredak“, dodao je autor članka.
Što se tiče direktne navigacije bespilotnih letelica, ovaj problem bi mogao da se reši uz pomoć savremenih žiroskopa, kaže Mihail Hodarenok.
Na ruti od 1000 kilometara njihova nepreciznost je znatno manja od 100 metara, što će pomoći da se dron usmeri blizu cilja i vidi tačna slika onoga što se dešava.
Dalje, postavlja se pitanje o razvoju i proizvodnji nosača, kako površinskih, tako i podvodnih, za ove morske brodove bez posade.
„Morski trutovi preokreću čitav koncept merenja površinskih brodova (dužina, širina, dubina, deplasman).
Očigledno je da su dronovi budućnost vojnih pomorskih operacija “, kaže se u članku.
Vodeće zemlje brodogradnje idu približno istim putem, primetio je Mihail Hodarenok.
Na primer, Sjedinjene Države rade na Sea Hunter-u, autonomnom bespilotnom površinskom vozilu dizajniranom za protivpodmorničke operacije.
Poslednjih godina američka mornarica proširuje svoje mogućnosti: bespilotna letelica neće samo izvoditi izviđanje, već će moći da koristi oružje protiv površinskih ciljeva i vodi elektronski rat.
„Razvoj„ Morskog lovca “deo je većeg programa protivpodmorničkog izviđačkog bespilotnog plovila (ACTUV), pokrenutog 2010. godine i finansiranog od strane Agencije za napredne istraživačke odbrambene projekte (DARPA)“, – rekao je autor članka.
Prema Uredu za procenu troškova i procenu programa (CAPE), koji sprovodi nezavisnu analizu programa Pentagona, američka mornarica će u budućnosti dobiti na desetine bespilotnih površinskih i podvodnih vozila.
Zbog ovih događaja, stelt razarači klase Zumvalt biće ponovo profilisani kako bi upravljali autonomnim bespilotnim brodovima i bespilotnim letelicama, primetio je Mihail Khodarenok.
Američka mornarica planira sveobuhvatni remont i modernizaciju svoje flote s ciljem integracije brodskih vozila sa više ljudi i bespilotnih letelica.
„Što se tiče rojeva bespilotnih površinskih i podvodnih vozila, jedno je sigurno – prva zemlja koja će primeniti ovu tehnologiju nesumnjivo će steći prednost nad protivnicima u pomorskom ratu i doslovno će postati gospodar okeana“, analitičar zaključio.
Borba.Info