Borba Info Vesti
Londonski magazin ocenjuje i da, iako ne postoji ozbiljan rizik od izbijanja nasilja, poput ratova devedesetih, trajna nestabilnost Zapadnog Balkana zadržava sposobnost uvlačenja spoljnih sila i zaoštravanja međunarodnih napetosti, kao što je to bilo u 19. i 20. veku .
Zapadnom Balkanu očajnički treba snažnije učešće EU i SAD i što ga duže zapadne vlade budu zanemarivale, moraće da plate veću cenu, piše Fajnenšel tajms.
Komentarišući famozni “non pejper”, ali onaj koji je navodno potekao od slovenačkog premijera Janeza Janše, taj list navodi da odbrana nepovredivosti granica na Zapadnom Balkanu nije dovoljna politika Zapada prema tom regionu.
Ocenjujući da je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, tzv. Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, već četvrtinu veka zarobljen na strateški ničijoj zemlji, “Fajnenšel tajms” dodaje da bi “jedan od načina smirivanja napetosti u regionu bio prijem svih šest zemalja u EU, ali se taj projekt, tobože nepokolebljivi cilj 27-članog bloka, odvija toliko sporo da postaje sve irelevantniji kao odgovor na probleme u regionu”.
Londonski dnevnik dodaje i da neizvesnost oko budućnosti Zapadnog Balkana pojačava regionalne antagonizme i otvara mogućnosti za druge sile, posebno Kinu, Rusiju, Tursku i države Zaljeva, da prošire svoj uticaj u dvorištu EU.
Londonski magazin ocenjuje i da, iako ne postoji ozbiljan rizik od izbijanja nasilja, poput ratova devedesetih, trajna nestabilnost Zapadnog Balkana zadržava sposobnost uvlačenja spoljnih sila i zaoštravanja međunarodnih napetosti, kao što je to bilo u 19. i 20. veku .
Uz podsećanje da anonimni dokument koji kruži Briselom ne odražava službeni stav bilo koje vlade u EU ili samog regiona i da niko nije preuzeo odgovornost za autorstvo, “Fajnenšel tajms” ukazuje da su neki od argumenata u prilog promenama granica uobičajeni među nacionalistima na Zapadnom Balkanu još od raspada komunističke jugoslavenske federacije.
Prema oceni lista, reč je o gotovo savršenom receptu za sukob ili čak otvoreni rat na Balkanu, a najveći gubitnici bili bi muslimani Bošnjaci u BiH, kojima bi ostala krnja, ranjiva mini država.
Ukazujući da se u dokumentu ne govori o ruskom ili kineskom uticaju na Zapadnom Balkanu, ali postoje tri tamne reference na Tursku, a spominje se i navodni “radikalni islam” u BiH, magazin zaključuje da se dokument, ko god da ga je napisao, dotiče tema dragih desničarskim populističkim krugovima širom Evrope.
Avaz.ba
