ŠTA SLEDI: I Rusi i Kinezi su u poslednjih nekoliko meseci jasno pokazali da više ne vide mogućnost dogovora s Amerikancima

Kinesko društvo za studije ljudskih prava prebrojalo je: od 248 oružanih sukoba u svetu od kraja Drugog svetskog rata do danas, Sjedinjene Američke Države inicirale su 201, odnosno, 81 odsto.

Ali Ameriku to ne sprečava da ustvrdi da su ugroženi ona i njeni interesi, i to sa svih strana, od svemira do sajber prostora. A glavni krivci su Kina i Rusija.

Posle izveštaja o globalnim trendovima do 2040. godine, američki obaveštajci proizveli su i objavili još jedan dokument koji ima ambiciozan cilj da predvidi budućnost, doduše, ovog puta s rokom koji je 20 puta kraći – izveštaj pod naslovom „Godišnja procena pretnji obaveštajne zajednice SAD“, kako je navedeno, „fokusira se na najdirektnije i najozbiljnije pretnje Sjedinjenim Državama tokom iduće godine“.

Epohalni geopolitički preokret

Uz dve regionalne sile – Iran i Severnu Koreju – izveštaj američkih obaveštajaca, predvidljivo, targetira Kinu i Rusiju kao dve glavne, i jedine globalne, pretnje Americi i američkim interesima.

Kina je opisana kao „sve izjednačeniji suparnik“, koji „sve izraženije suparništvo u američko-kineskim odnosima vidi kao deo epohalnog geopolitičkog preokreta“. Ejvril Hejns, direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi SAD, napomenuće ovim povodom u saslušanju pred Kongresom i da je „Kina prioritet bez premca za obaveštajnu zajednicu“, dok će kongresmen Adam Šif, predsedavajući Komiteta za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, primetiti i da je Kina „sila u usponu, i izazov koji je u usponu“.

Nasuprot tome, ocenio je Šif, „Rusija je umiruća sila. Ona predstavlja pretnju poput ranjene životinje koja je opasna zato što je ranjena i saterana u ćošak.“

Nema sumnje da ova Šifova ocena predstavlja tačno ono što želi da čuje rusofobni establišment američke Demokratske partije, čiji je i on sam integralni deo. Američke špijunske agencije u svom izveštaju, međutim, kako sumira „Njujork tajms“, „Moskvu i dalje smatraju najznačajnijom pretnjom“.

Pa u skladu s tim i procenjuju da će Rusija „u doglednoj budućnosti ostati najveći i najsposobniji rival Sjedinjenih Država u pogledu oružja za masovno uništenje“; „glavna pretnja u sajber prostoru“ i „ključni suparnik u svemiru“, te „jedna od najozbiljnijih obaveštajnih pretnji Sjedinjenim Državama, koja svoje obaveštajne službe koristi kako bi povećala svoj uticaj širom sveta“.

Sve u svemu, predviđa se, „Moskva će ove godine nastaviti da upotrebljava različite taktike kako bi potkopala uticaj SAD, razvila nove međunarodne norme i partnerstva, podelila zemlje Zapada i oslabila zapadna savezništva, i demonstrirala moć Rusije da oblikuje globalne odnose kao glavni igrač u novom multipolarnom međunarodnom poretku“.

Vojni budžet

Ovo pak uz dodatni problem na koji je ukazala direktorka obaveštajnih službi Ejvril Hejns: „Još jedna pretnja koju pratimo jesu nenormalni zdravstveni incidenti koji su pogodili naše osoblje.

Obaveštajna zajednica ovim incidentima pristupa veoma ozbiljno, i posvećena je istrazi izvora ovih incidenata.“ Reč je, kako je pojasnio „Njujork tajms“ ne bi li dolio ulje na vatru, „o seriji misterioznih epizoda u kojima su povređene diplomate i operativci CIA-e u inostranstvu. Neki bivši zvaničnici veruju da je Rusija iza ovih epizoda, koje oni nazivaju napadima.“

I kako, onda, iko može da se usprotivi predlogu administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena da američki vojni budžet za iduću godinu bude 753 milijarde dolara, 13 milijardi više nego ove godine i najviše u istoriji…

Kakvu nam godinu najavljuju ovoliki američki vojni budžet i onakve procene pretnji njihovih obaveštajnih službi? Šta će s tim u vezi da urade Moskva i Peking? I na kakvu unutrašnju opasnost za SAD ukazuju njihove obaveštajne službe?

Politički dokument obaveštajnih službi

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili vojni analitičar Ljuban Karan i politikolog Aleksandar Pavić.

„Iako su ga sačinile američke obaveštajne službe, ovaj izveštaj pre svega predstavlja politički dokument koji treba da pokaže kako je Amerika tobože ugrožena i napadnuta sa svih strana, iako upravo ona iskazuje ofanzivne namere širom sveta“, smatra Ljuban Karan.

Istovremeno, skreće pažnju Aleksandra Pavić, „obaveštajne agencije koje su sastavile ovaj obaveštajno-propagandni dokument mešaju se i u unutrašnju američku politiku, budući da su za sve vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa bile u sukobu s njim. Ali sada su – s Džozefom Bajdenom u Beloj kući – svi oni ponovo jedna velika, srećna porodica. Tako da i ovaj dokument pre svega treba da posluži legitimizaciji imperijalne i ekspanzionističke spoljne politike SAD, koja pretnju vidi u svemu što ograničava njenu samovolju.“

Začarani krug pogrešnih procena

Upravo u političkoj i propagandnoj (zlo)upotrebi obaveštajnog aparata Ljuban Karan vidi ozbiljnu pretnju po stabilnost u čitavom svetu: „Iz loših obaveštajnih procena o ugroženosti sledi i pogrešna politika koja se na osnovu njih formuliše.

Težnja za konfrontacijom sa svim stvarnim i imaginarnim rivalima, iskazana u ovom dokumentu, predstavlja znak neprihvatanja činjenice da Amerika više nije jedina svetska sila, koja s toga i ne može sa svima ostalima da razgovara sa pozicija sile.

Reč je o opasnoj samoobmani, jer ove vrste procena moraju da budu surovo realne u odnosu na sopstvene slabosti, kako bi se one ispravile. Ovako, to samo vodi u dalje greške, pogrešne odluke i srljanje u propast.“

„I Rusi i Kinezi su u poslednjih nekoliko meseci jasno pokazali da više ne vide mogućnost dogovora s Amerikancima i da su izgubili sve iluzije u tom pogledu Amerikanaca, iako su dugo bili u uverenju da niko tamo nije lud da istovremeno zaoštrava konflikt i sa najvećom nuklearnom silom pored njihove, i sa najvećom ekonomijom uz njihovu. A to se upravo sada dešava, iako time Kinu i Rusiju guraju još dublje u zagrljaj jednu drugoj,“ komentariše Aleksandar Pavić.

Perspektiva eskalacije

I u samoj Americi mogu da se čuju upozorenja da dalje zaoštravanje odnosa situaciju može da učini naročito opasnom.

Jedno od takvih, ali bez vidljivog efekta, nedavno je izneo i Metju Rodženski, koga Bajden namerava da postavi na funkciju direktora za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost: „Bilateralni odnosi SAD i Rusije nalaze se u dubokoj i verovatno trajnoj krizi, po svojoj prilici najgoroj još od ranih 80-ih, ako ne i 60-ih godina… Najviše zabrinjava povratak na de fakto vojnu konfrontaciju, od Severne Evrope do Bliskog istoka, s veoma stvarnim rizikom od eskalacije do nenamerne ali katastrofične nuklearne razmene.“

„Mnogi upozoravaju da Americi preti da upadne u takozvanu Tukididovu zamku velike sile koja će izazvati rat zbog straha od sile koja je u usponu“, napominje Aleksandar Pavić, i ukazuje da je evidentna trajektorija daljeg sukobljavanja vodećih svetskih sila: „Nalazimo se u veoma opasnom razdoblju. A ovaj dokument američkih obaveštajnih službi koji akcenat stavlja na sukobljavanje umesto na saradnju, po matrici kakva je već viđana u prošlosti, možda će se pokazati kao preventivno pravdanje budućih događaja…“

„Obaveštajni rat već uveliko bukti. A faza u kojoj se trenutno nalazi – uzajamno proterivanje diplomata – po pravilu važi za njegovu poslednju fazu, koja prethodi otvorenoj eskalaciji. A to znači i da već ističe vreme za vreme za sastanak na najvišem nivou na kome će se postići nekakav dogovor o smirivanju tenzija pre nego što bude prekasno,“ zaključuje Ljuban Karan.

(sputnik)