Borba Info Vesti
Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević objavio je novi autorski tekst na sajtu ruske federalne novinske agencije Regnum. Tekst prenosimo u celosti.
Nedavno je cenjena Jelena Ponomarjova preko sajta „Balkanist“ lansirala tezu da „srpski opozicioni ‘kreativci’ udaraju po Vučiću, a zapravo im je cilj Rusija“.
Pre par dana, tokom predstavljanja zbornika članaka „Balkanista“ u Beogradu, objavljenog pod naslovom „Beleške Balkanista 2019-2021“, i u prisustvu ambasadora Ruske Federacije u Srbiji A.A. Bocan-Harčenka, savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića Dragutin Matanović nastavio je da razvija ovu ideju.
Ponomarjova i Matanović su saglasni da „od dolaska na vlast 2012. godine Vučić tvrdoglavo odbija da izda Kosovo“ i da se neće predati, jer takva pozicija „zastupa interese većine Srba“ koji su stranci predsednika dali poverenje ostvarivanjem „bezuslovne pobede“ na parlamentarnim izborima u junu 2020. godine, u kojima – čisto podsećanja radi – opozicija nije ni učestvovala. Tako da – bravo, pobednici!
Govoreći tokom prezentacije, Matanović je dodao da „postoje određeni medijski šumovi na relacijama Moskve i Beograda, budući da Dragan Đilas i Mlađan Đorđević sarađuju s nekim ruskim medijima, gde promovišu stavove protiv predsednika Vučića.“ Reagujući na njegove reči, Bocan-Harčenko je izjavio da je to samo sitnica, s obzirom na veličinu ruskog medijskog prostora, te da „takvi tekstovi nemaju ništa zajedničko sa zvaničnim stavom Moskve prema Srbiji“.
Mogu se složiti sa jednom tezom uglednih kolega – protiv Rusije se vodi hibridni rat, u to nema sumnje. Međutim, ne vodi ga srpska opozicija, već, na žalost, predsednik naše zemlje Aleksandar Vučić, koji je u ovaj rat upleo i redakciju „Balkanista“ i njegove autore. Postoji mnogo dokaza za ovo:
Prve otvorene naznake anti-ruske kampanje u Srbiji pojavile su se u provladinim medijima krajem novembra 2019. godine u takozvanoj aferi „Špijun iz ruske ambasade“, po kojoj navodni službenik Ambasade Rusije u Srbiji i ruske obaveštajne službe GRU Georgij Kleban vrbuje i kupuje poverljive informacije od „jednog srpskog oficira“.
Dva puta je meta ovakvih napada bio i poznati ruski novinar, poslanik Ruske dume i odnedavno direktor državne agencije „Ruska saradnja“ Jevgenije Primakov mlađi. Najpre zbog toga što je tokom intervjua s Vučićem za svoju emisiju „Međunarodni pregled“ navodno „nudio predsedniku Srbije da napravi vladu s liderima opozicije“ (među čija je imena bilo svrstano i moje), a kasnije, pre nego što će biti postavljen na mesto čelnika „Ruske saradnje“, natpisi u medijima su pratili liniju kako je „Rusija protiv nezavisne politike Aleksandra Vučića“, jer na mesto direktora organizacije koja se navodno bavi „finansiranjem demonstracija u državama širom sveta u kojima su ugroženi ruski interesi“ postavljaju „prijatelja srpske opozicije“.
I da se ne pomenu sitnice poput činjenice da humanitarnu pomoć iz Rusije tokom prvog talasa virusa Korona na aerodromu nije dočekao Vučić, kao sve druge, već premijer nekonvencionalne seksualne orijentacije Ana Brnabić, ili one da je antiputinovski film Vitalija Manskog „Putinovi svedoci“ prikazan nekoliko puta u udarnom terminu na javnom servisu, verovatno vredi podsetiti čitaoce da je najotvoreniji talas napada na Rusiju počeo u leto 2020. godine i ponovo – od strane najviših srpskih zvaničnika i njihovih medija.
Tada, nakon nasilnih protesta protiv ponovnog uvođenja vanrednog stanja, gotovo da nije bilo medija, televizije ili novina koji nisu izveštavali o navodnoj ruskoj umešanosti u njihovu organizaciju.
Najdalje je otišao „Srpski telegraf“, koji je u mrežu „ruske duboke države, koja iza leđa Putina želi da sruši Aleksandra Vučića“ upleo čak i Svetlanu Medvedev, suprugu bivšeg premijera Dmitrija Medvedeva, Leonida Rešetnjikova, direktora fonda „Dvoglavi orao“ i bivšeg direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja, ranije pomenutog Jevgenija Primakova, pa čak i fond za podršku javnoj diplomatiji „Gorčakov“.
Konačno, nije li upravo Aleksandar Vučić, na zahtev svojih zapadnih NATO mentora, bez ikakvog upozorenja, otkazao učešće srpskih oružanih snaga u zajedničkim srpsko-belorusko-ruskim vežbama „Slovensko bratstvo“ samo dan pre njihovog početka?
Da budem iskren, ne sećam se da su na „Balkanistu“ mogli da se pročitaju članci u kojima se osuđuju sve ove akcije srpskih vlasti, koje se mogu i koje treba baš tako nazvati – hibridni rat protiv Rusije.
Članci koje Dragana Trifković, Stevan Gajić, Dejan Mirović, Zoran Čvorović i drugi ugledni srpski intelektualci i ja objavljujemo na portalu IA Regnum već više od dve godine ne mogu ni na koji način naštetiti srpsko-ruskim odnosima.
Naprotiv, mi smo ti koji štitimo prijateljstvo naših zemalja od Vučića i njegove politike koja za cilj ima da Rusija postane saučesnik u izdaji Kosova i Metohije.
Imajući u vidu ove činjenice, jasno je zašto savetniku Matanoviću smeta Regnumovo širenje istine o stvarnom položaju i namerama Srbije prema „Kosovu“ i neprijatnosti stvorene tvrdim stavom Rusije da rešenje statusa može samo biti u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Širenje neopravdanog optimizma na „Balkanistu“ je sredstvo za anesteziranje srpskog i ruskog javnog mnjenja, kojima izdaju Kosova i Metohije treba predstaviti kao herojski čin Aleksandra Vučića u kojem je imao punu podršku Vladimira Putina i Ruske Federacije.
Uprkos ovakvoj skrivenoj agendi nekih zapadnih lidera i njihovom nalogodavnom uticaju na Aleksandra Vučića, nastavićemo da promovišemo bratske rusko-srpske odnose zasnovane na iskrenoj saradnji i poverenju u nadi da neće doživeti sudbinu crnogorsko-ruskih ili makedonsko-ruskih odnosa. S druge strane, neka autori „Balkanista“ i njihovi srpski (legalni?) sponzori nastave sa svojim radom – jer na kraju će nam istorija svima suditi.
politikon.rs
