Ako živite u porodičnoj kući, ovo su vaše obaveze inače će vam prinudna uprava pokucati na vrata

Slepo sprovođenje Zakona o stanovanju u pojedinim delovima zadire i u porodične odnose.

Naime, zakon prepoznaje porodičnu kuću samo ako ima najviše dva stana, a ako su pod istim krovom vlasnici najmanje tri posebna dela, čak i ako su srodnici, dužni su da registruju stambenu zajednicu i odaberu upravnika.

Na njima je da odluče žele li nekog iz redova “stanara” odnosno rođaka ili će angažovati profesionalca. U suprotnom, prinudna uprava će im pokucati na vrata, što se u poslednje vreme sve češće i događa u praksi.

Da se pod jednim krovom živi složno, nije dovoljno da “deca nisu besna”, već da se zna ko zavodi red. Ali, ne samo autoritetom, već i da se zvanično proglasi, odnosno imenuje u funkciji upravnika. Što u slučaju rođačkih odnosa u kući sa tri i više stanova, vodi u neverovatne apsurde.

Ukoliko pod istim krovom žive tri vlasnika posebnih delova, reč je o stambenoj zajednici – objašnjava za “Novosti” predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda LJubiša Banovački.

Ako, na primer, trojica braće žive sa svojim porodicama u jednoj kući, svako na svom spratu, a roditelj je vlasnik cele kuće ili jedan od njih, to se računa kao kuća. Ali, ukoliko svako vlasnički odvoji svoj sprat, postaju stambena zajednica, jer imaju najmanje tri stana. Za njih je “najbezazlenije” da neko od njih postane upravnik.

Iako je u toku formiranje radne grupe za izmenu Zakona o stanovanju u delovima koji su se u praksi pokazali kao nejasno ili nedovoljno definisani, pomenuti slučajevi nisu obuhvaćeni izmenama.

Sprovođenje zakona na svojoj koži osetio je pre dve godine i bračni par u devetoj deceniji, kome je zbog toga što je inspektor na terenu konstatovao da njihova porodična kuća u Danila Ilića 8 na Paliluli ima tri odvojene jedinice, uvedena prinudna uprava.

Džaba su bila njihova objašnjenja da su oni jedini stanari, a da ne mogu pod stare dane da pišu žalbe, idu u opštinu, a kamoli da postaju upravnici jedni drugima. Na kraju, ipak su morali da dokazuju da su sami sposobni da vode svoje domaćinstvo, a da upravnik ne mora da ih drži na oku.

Tako, dogovori oko renoviranja, krečenja, uređivanja dvorišta, zajedničkih prostorija, u tom slučaju ne mogu samo usmeno da se postignu. Oni moraju da se verifikuju na sednici stambene zajednice u formi odluke i okače na oglasnoj tabli.

A sve to pošto odluče da li će proglasiti nekog člana porodice za šefa zgrade, profesionalnog ili prinudnog upravnika (kojeg dodeljuje opština ako stanari nisu odabrali jedno od prethodna dva rešenja).

Taksu za rad plaćaju profesionalnom ili prinudnom upravniku, a članu svoje porodice ne moraju. Međutim, u sva tri slučaja stambena zajednica mora da ima fond za tekuće i investiciono održavanje.

Na oglasnoj tabli moraju da se istaknu pravila kućnog reda, a ukoliko “rođak” sa sprata pusti muziku usred popodnevnog odmora, može da se alarmira i Komunalna milicija, kao u svakoj zgradi. Na kraju, zajednički novac za radove na “zgradi” ne može da se drži u slamarici, već na računu stambene zajednice u banci.

(novosti.rs)