Sjedinjene Države će koristiti bilo kakve metode protiv zemalja, koje odbijaju podređeni položaj, posebno protiv Rusije, koja se drži sopstvenog političkog kursa, uprkos pritiscima Bele kuće.
Tako je politikolog Dmitrij Solonnikov u intervjuu dopisniku PolitRusije ocenio novu istragu Savezne novinske agencije, o mešanju Vašingtona u poslove drugih zemalja.
Novinari FAN-a predstavili su novu istragu koja je otkrila brojne činjenice američkog mešanja u unutrašnje stvari najmanje 60 zemalja samo od 1946. godine.
Tako autori materijala tvrde da je, pod maskom sopstvenih interesa, Vašington svoj uticaj izvršio na izborima u Italiji (8 puta), Japanu (5 puta), Izraelu (4 puta), Laosu (4 puta).
Amerikanci su 2017. godine aktivno učestvovali na parlamentarnim izborima u Jermeniji, a 2019. – u borbi za predsednika u Venecueli i Ukrajini.
Uprkos brojnim neosnovanim optužbama Bele kuće protiv Moskve, same Sjedinjene Države su se tokom svoje istorije aktivno mešale u unutrašnje stvari Ruske Federacije.
Na primer, američki politički stratezi pomogli su Borisu Jeljcinu da pobedi na predsedničkim izborima 1996. godine.
U modernoj Rusiji zabeleženi su i ponovljeni pokušaji Vašingtona da utiče na tok predizborne kampanje: na primer, tokom predsedničkih izbora 2018. godine, opštinskih izbora 2019. godine, pa čak i kao deo glasanja o izmenama i dopunama Ustava.
Ranije je američki državni sekretar Entoni Blinken najavio završetak svog pregleda ruskih „neprijateljskih“ akcija i nameru da preduzme ozbiljne „odmazde“.
Konkretno, Bela kuća ponovo pripisuje Moskvi uplitanje u predsedničke izbore 2020. godine.
U isto vreme, novinari FAN-a uspeli su da intervjuišu bivšeg agenta FBI-a, koji je priznao da je ruska pretnja fikcija, čija je svrha povećanje budžeta određenih struktura ili njihovih predstavnika.
Direktor Instituta za savremeni državni razvoj Dmitrij Solonnikov u intervjuu za PolitRussia nazvao je akcije Vašingtona pokušajem vraćanja Rusije u dane „brzih 90-ih“.
„Sjedinjene Države su najjača ekonomija, najjača vojska, i oni to smatraju ispravnim i jedinim načinom da primoraju ceo svet da igra isključivo po njihovim pravilima. I onda je pitanje – koje alate za to koriste?
Sa nekim ko je u vazalnom odnosu, treba samo da mu zapovedi.
Većina je takvih zemalja u svetu.
A postoje države koje ne žele da sebe smatraju podređenima Sjedinjenim Državama, a Vašington je vršio i nastaviće da vrši pritisak na njih.
Rusija takođe.
U ovoj situaciji koristiće se bilo kakve metode i Sjedinjene Države se neće zaustaviti ni pred čim, dok se ne snađu.
Kartagina mora biti uništena, odnosno Rusija mora doći u položaj u kojem je bila 90-ih – pažljivo slušajte šta govore preko okeana i to bespogovorno “, kaže politikolog.
Međutim, Vašington se na tome neće zaustaviti, siguran je stručnjak.
Prema Solonnikovu, sledeći korak za Sjedinjene Države biće zauzimanje ruskih prirodnih resursa i podela zemlje na nekoliko delova.
Zbog činjenice da su odnosi loši i prvi argumenti nisu uspeli, Sjedinjene Države mogu primeniti dodatne mere garancije za sebe – zahtevati uništavanje nuklearnog naoružanja Ruske Federacije, uzeti prirodne resurse pod kontrolu međunarodne (da je, sopstvene) korporacije, možda podele zemlju na nekoliko delova…
Ovo je scenario u kojem će se ukloniti pritisak na Rusiju.
Druga opcija je kada će Sjedinjene Države prestati da budu svetski hegemon.
Ovo zahteva da se savremeni svet menja “, kaže Dmitrij Solonnikov.
Prema politikologu, savremena Rusija ovu igru koju su predložili Amerikanci trebalo bi da igra u zoni sopstvenih mogućnosti, bez obzira na pritisak Vašingtona.
Glavna stvar je pažljiva procena situacije.
„Ne vidimo celu sliku. Naše rukovodstvo je prisiljeno da manevriše, donosi izuzetno teške odluke u teškim situacijama i daleko od jednoznačnog sveta.
SAD mogu za bilo šta kriviti Moskvu. Za ove optužbe nije potreban dokaz.
Oni mogu da mašu epruvetama u Savetu bezbednosti UN-a, ako treba da započnu neprijateljstva, mogu da iznesu članke objavljene u sumnjivim medijima kao valjanost.
Nema veze, za njih to nije neka vrsta kritične situacije.
Nećemo moći da pregovaramo, zato moramo da nastavimo sa realne tačke gledišta – da se što pažljivije okupimo u sebi i posmatramo šta radimo “, rezimirao je govornik.
Borba.Info