Amerika gubi bitku za svoje buduće generacije. Među milenijumovcima (1981-1996), odnosno onima koji sada imaju 25-40 godina, heteroseksualcima sebe smatra 74 odsto. I: čak ih je 16-17% manje nego u generaciji njihovih očeva i dedova.
A u generaciji Z, odnosno među današnjom američkom omladinom, heteroseksualni čine jedva 54 odsto.
Naspram ove brojke, više nije važno ko sebe kako kategoriše unutar preostalih 46 odsto (na primer, 15 odsto su biseksualci).
Važno je da je samo nešto više od polovine američke omladine i dalje pri svojoj pameti. Ostalima su umovi toliko isprani da više ne znaju ne samo šta žele, već ni ko su.
Greše svi u SAD koji misle da se ništa strašno ne dešava. Da će se „deca“ malo poigrati panseksualca i smiriti se. Ne, sve će se samo dodatno pogoršavati. Ovde se ne radi ni o kakvoj pomodnosti nego o kodu cele nacije (makar i prilično veštačke, kao što je američka).
Ono što se naziva `seksualnom revolucijom` započelo je u SAD 60-ih, ali je totalna propaganda „netradicionalnih vrednosti“ pobedila 80-ih i ranih 90-ih.
Realno stanje je verovatno i gore jer su u navedene procente uključeni i američki Latinosi i crnci, kao i stanovnici megalopolisa i malih gradova koji su konzervativniji na planu seksualnih „sloboda“. Ovo znači da stvari sa mladim belim Amerikancima u velikim gradovima SAD stoje znatno gore.
Koliko ih još razume svoju prirodu, odnosno ima heteroseksualni identitet? Samo 45 posto? Ili 40?
U suštini, američki beli protestanti (na kojima je dosad počivala Amerika) već su osuđeni na marginalizaciju i gubljenje ne samo dominantnih pozicija u SAD, već i životnog prostora u vlastitoj zemlji. Jer, njihovo potomstvo neće ostaviti potomstvo!
Uostalom, kakva su to deca ako ne mogu da shvate svoju seksualnu orijentaciju?
U ovome što se događa u SAD nema ničeg istorijski novog. U tom čak postoji i neka vrsta odmazde – Sjedinjene Države će naseliti drugi narodi i rase.
Oni koji su otporniji na propagandu i atmosferu potrošačkog hedonizma. Oni koji nisu uništili instituciju porodice kao takve (a upravo je ona prva pala pod udarcima tzv. seksualne revolucije), oni koji imaju velike porodice, pa i porodične klanove.
Druga je stvar da li će se – u okviru iste države – ti novi „tradicionalisti“ slagati sa generacijom „omiseksualaca“.
Zato će SAD podela na države biti veoma korisna. Neke države će se sve više i više po zakonima odvajati od drugih. Ili čak potpuno separirati na polnoj osnovi.
Jedne će biti za heteroseksualce, a druge za pan i omni.
Događaće se to nešto kasnije, ali za deset godina u SAD više neće moći ni da sanjaju o nekom novom Trampu (umereno konzervativnoj politici) za celu Ameriku.
Nove, pravilno vaspitane američke generacije, urušiće instinkt samoočuvanja svojih predaka.
U tome nema ništa dobro, ali su Amerikanci gospodari svoje sudbine.
Ako dozvole da se ovakav eksperiment izvede na njima i na njihovoj deci – onda im niko drugi neće pomoći.
Čak ni ruski „ljubazni ljudi“ koji mogu samo da sa čuđenjem posmatraju šta se u Americi događa.
Petar Akopov (Fakti.org)