Borba Info Vesti
Evropska unija ne može da izvrši preveliki pritisak na Srbiju, jer unutar evropskog bloka ne postoji jedinstven stav o Kosovu, pa nije za očekivati da Lajčak donosi bilo kakve ultimatume.
Oni koji mogu da izvrše pritisak i da nam šalju ultimatume su Nemci, kaže istoričar Dragomir Anđelković povodom dolaska specijalnog izaslanika EU u region.
Berlin ponaosob može da vrši tu vrstu pritiska na Beograd, ali ne i Evropska unija u celini, navodi Anđelković komentarišući izjavu Miroslava Lajčaka da u Beograd ne dolazi sa ultimatumom i da u Srbiji ne bi trebalo da strahuju zbog obnovljene saradnje Evropske unije i SAD na rešavanju kosovskog pitanja.
EU ne može da izvrši pritisak na Srbiju, ali može Nemačka
„Kada se radi o saradnji sa Amerikom i tu je Lajčak u pravu, jer nas ne treba da brine saradnja Brisela i Vašingtona. Ali, nas itekako treba da brine saradnja Berlina i Vašingtona, jer oni mogu zajednički ozbiljno da deluju protiv Srbije i da na nas vrše pritisak, dok EU u celini, zbog mehanizama odlučivanja i činjenice da postoje podeljena mišljenja, s obzirom na to da pet članica EU nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, to ne može da radi.
Tako da formalno gledano Lajčak je u pravu, a suštinski stvari ipak tako stoje da treba očekivati pojačane pritiske u narednom periodu od Berlina i Vašingtona“, ocenjuje Anđelković.
Na pitanje da li Miroslav Lajčak ovoga puta nosi i poruku Sjedinenih Država, a ne samo Evropske unije, naš sagovornik kaže da specijalni izaslanik EU zvanično takvu poruku svakako neće doneti, jer za to nema ovlašćenje.
„Sve što bude u javnoj sferi i sve što stigne do medija biće krajnje pomirljivo i u okvirima evropskog pristupa. Ali, ono što bude preneo našim zvaničnicima neformalno, to može da bude poruka Nemačke usaglašena sa Vašingtonom koja je sigurno bitno drugačija od onoga što je zvanični stav Evropske unije“, smatra Anđelković.
U osvrtu na Lajčakovu izjavu da je ubeđen da postoji prostor u kome bi Beograd i Priština mogli da se dogovore o međusobnim odnosima i da bi tokom posete želeo da čuje odgovor na pitanje kada će biti nastavljen dijalog u Briselu, Anđelković kaže da odgovor na to pitanje Lajčak ne treba da traži u Beogradu.
„Beograd i Priština su uz posredovanje Evropske unije već dogovorile Briselski sporazum, koji nije realizovan zbog opstrukcije albanske strane. Tako da Evropska unija treba sa Albancima da raščisti kada će realizovati sve ono što je dogovoreno u Briselu, jer je EU bila medijator i garant toga. Od toga, dakle, zavisi nastavak pregovora, a nije adresa Beograd niti sa Beogradom Lajčak može da usaglasi tu vrstu odgovora, već evropske institucije moraju da izvrše pritisak na Albance ako žele nastavak pregovora“, kategoričan je sagovornik Sputnjika.
Nastavak dijaloga ne zavisi od Kurtija
Međutim, dodaje Anđelković, specijalni izaslanik EU nije neko koga bi vlasti u Prištini ozbiljno shvatile ili se uplašile njegove poruke.
„Ako Brisel želi da se odglavi proces pregovaranja, onda mora da izvrši pritisak na Prištinu na mnogo višem nivou. Zvanične evropske institucije to moraju da urade, odnosno mora Nemačka kao uticajna država koja ima poluge moći da se uključi u ceo proces. Ovako, to su igre „gluvih telefona“, ukazuje Anđelković i dodaje da nastavak dijaloga ne zavisi od Aljbina Kurtija i njegovih stavova već od Vašingtona i Berlina.
„Ako oni žele dijalog, izvršiće ozbiljan pritisak na Kurtija i razgovori će se nastaviti. Kurti tu nije bitan“, navodi Anđelković.
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak prvo će boraviti u Prištini, zatim u Beogradu, a 4. i 5. marta posetiće Crnu Goru. Na pitanje kakve poruke Lajčak nosi vlastima u Podgorici, naš sagovornik kaže da će to svakako biti protokolarne izjave o spremnosti da se sarađuje sa novim vlastima i da podrže dalji proces evrointegracija.
„Međutim, to ne znači mnogo jer je Lajčak čovek za protokolarne stvari, a prave odluke i pritiske vrše neki drugi centri moći u Briselu, Berlinu i Vašingtonu“, zaključuje Dragomir Anđelković za Sputnjik.
Miroslav Lajčak je uoči posete Srbiji i Crnoj Gori ponovio u intervjuu Tanjugu da je cilj da se postigne sveobuhvatan sporazum koji će rešiti sva otvorena pitanja između Beograda i Prištine, uključujuĆi „dogovore o novim pitanjima“, ali i već postignute dogovore koji još nisu primenjeni, kao što je ZSO.
On je dodao da i dalje stoji iza ocene da je moguće da se konačan i sveobuhvatan dogovor Beograda i Prištine postigne u roku od nekoliko meseci, ali i naglasio da EU neće biti ta koja će da odluči kada će to biti i da je to još jedna odluka koja direktno zavisi od spremnosti i želje Beograda i Prištine.
(sputnik)
