Borba Info Vesti
Brisel nemoćan pred talasom homofobije koji je zahvatio Mađarsku i Poljsku
Prava kojima se nadaju istopolni parovi u Srbiji Dancima su bila na raspolaganju još pre 32 godine. Ta „zemlja srećnih ljudi” prva je u svetu priznala građansku zajednicu 1989. prvenstveno iz praktičnih razloga da bi se gej muškarcima olakšala zdravstvena zaštita i nasleđivanje imovine u vreme epidemije side. Pravo na usvajanje su dobili 2010, a dve godine kasnije je odobren istopolni brak, ali su u međuvremenu druge zemlje postale šampioni gej prava.
Holandija je 2000. prva ozakonila istopolni brak, uz mogućnost usvajanja dece. Španija je donela takav zakon 2005, deset godina pre SAD, a 2010. godine to su učinili Portugalija i Island, prva zemlja sa otvoreno homoseksualnom osobom na mestu premijera ili predsednika. Johana Sigurdadotir ubrzo se venčala sa dugogodišnjom partnerkom. Prava su se uglavnom osvajala korak po korak. Nemačka je priznala istopolnu zajednicu 2001, ali su Angela Merkel i njeni konzervativci blokirali gej brak do 2017. Kancelarka se navodno predomislila pošto je upoznala dve lezbijke koje su bile hraniteljke za osmoro dece.
Evropska unija i SAD važe za progresivan deo sveta kad je reč o LGBT pravima, mada Brisel trenutno nema rešenje za talas homofobije na istoku bloka, dok je u SAD došlo do izvesnog nazadovanja za vreme Donalda Trampa.
Na najnovijoj listi aktivističke organizacija ILGA, sastavljenoj na osnovu kriterijuma kao što su zakoni protiv diskriminacije i pravo na azil, u Evropi se najbolje kotira Malta. Ona je 2016. kao prva evropska zemlja zabranila terapiju konverzije, spornu praksu koja ima cilj promenu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Na drugom je Belgija, a na trećem Luksemburg, čiji je premijer homoseksualac.
Srbija je zauzela 26. mesto, dosta ispod Crne Gore, koja je 12. Bolje se kotiraju i Hrvatska (19), Slovenija (20) i BiH (22), ali su iza nas Mađarska (27), Italija (35), Bugarska (37), Rumunija (39). Poljska je na 42. mestu najniže plasirana od svih članica EU. Gej prava, koja su za većinu zemalja deo suštinskih vrednosti bloka, za desničarske vlasti Poljske i Mađarske su ideologija koju „dekadentni zapad” pokušava da im nametne. Te dve zemlje su se prošle godine šest meseci natezale sa EU ne pristajući da se raspodela budžetskih sredstava uslovi vladavinom prava. Na kraju je postignut kompromis tako da su osetljiva pitanja abortusa, LGBT prava i politike prema migrantima ostala van domašaja Brisela.
Vladajuća konzervativna partija i katolička crkva u Poljskoj tvrde da gej prava ugrožavaju tradicionalnu porodicu i vrednosti, govore o „LGBT lobiju” i „totalitarističkoj rodnoj ideologiji” kao novoj pretnji poljskoj slobodi posle pada komunizma. Konzervativna mađarska vlada već deset godina unazađuje prava te manjine.
U decembru je parlament usvojio zakon koji istopolnim parovima zabranjuje usvajanje dece, dok je ranije bilo moguće da se jedan od partnera prijavi kao usvojitelj. Istog dana je usvojen ustavni amandman koji definiše porodicu kao zajednicu u kojoj je majka žena, a otac muškarac. U ustavu sada piše da Mađarska brani pravo dece da se identifikuju s rodom dobijenim na rođenju i da budu vaspitani na vrednostima hrišćanske kulture. Prethodno je u maju zabranjeno transrodnim osobama da u ličnim dokumentima promene rod.
Za četiri godine je u još nekoliko zemalja na „ideološkom istoku” opao broj ljudi koji smatraju da LGBT osobe treba da imaju jednaka prava: za 12 odsto u Bugarskoj a za po pet odsto u Češkoj i Slovačkoj. Sredinom decembra Evropska komisija je predstavila strategiju za jednakost LGBT manjine, koja predviđa da zločin iz mržnje i homofobni govor budu na listi krivičnih dela, bolju zaštitu istopolnih zajednica i priznanje roditeljskih prava ali neke mere neće moći da se sprovedu ukoliko ih ne prihvate članice.
Brisel može da vrši pritisak ali ne može da nametne zakon o gej zajednici. Ni brak ni građansko partnerstvo nisu dozvoljeni u šest članica EU: Rumuniji, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Slovačkoj i Bugarskoj, mada je Evropski sud pravde 2018. naterao Rumuniju da prizna brak Rumuna i Amerikanca sklopljen u Belgiji. U 13 članica EU je omogućen istopolni brak (i usvajanje dece), a to su pored zemalja Beneluksa i Skandinavije još Austrija, Francuska, Nemačka, Irska, Malta, Portugalija i Španija. (Van EU Švajcarska, Andora, Island, Norveška i UK).
Građansko partnerstvo priznaju Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija i Slovenija. Usvajanje biološkog deteta gej partnera moguće je u Estoniji, Italiji, Sloveniji, San Marinu i Švajcarskoj. U Hrvatskoj, koja je Zakon o istopolnom partnerstvu dobila 2014, usvajanje nije moguće, ali se prošle godine jedan gej par izborio nakon trogodišnje sudske borbe da postanu hranitelji za dvoje dece.
U Grčkoj registrovani parovi mogu biti hranitelji ali ne i usvojitelji. Crna Gora je prošle godine kao treća balkanska zemlja, posle Hrvatske i Grčke, usvojila Zakon o istopolnim zajednicama. U Albaniji, BiH i Severnoj Makedoniji takvo partnerstvo nije regulisano.
Aktivisti u SAD obradovali su se novom šefu Bele kuće i očekuju da će Amerika ponovo postati globalni lider u borbi za LGBT prava. Donaldu Trampu su zamerili da ih je unazadio donoseći odluke na štetu transrodnih osoba, kojima je zabranio da služe vojsku i umanjio im je zdravstvenu zaštitu.
Za njegovog mandata se zakomplikovalo i usvajanje dece, jer je više od 10 država donelo zakone koji daju pravo udruženjima da odbiju gej parove kao usvojitelje iz religioznih razloga.
Bajden je jednom od prvih izvršnih uredbi ukinuo zabranu vojne službe za transrodne osobe i zabranio diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije. Pored toga što je prvi u Zapadno krilo uveo ženu potpredsednika, imenovao je u vladu i prvog otvoreno gej člana, ministra saobraćaja Pita Butedžedža. Rejčel Levin je predložio za pomoćnicu ministra zdravlja i ako je Senat potvrdi biće prvi otvoreno transrodni federalni zvaničnik.
Mnogi smatraju da je zasluga Džozefa Bajdena to što je Barak Obama bio prvi predsednik SAD koji je podržao gej brakove. Oni su konačno legalizovani odlukom vrhovnog suda iz 2015. Pre toga se zakonodavstvo razlikovalo od države do države.
Na Havajima su gej parovi kroz registrovano partnerstvo dobili ista prava još 1997. Vermont je sličan zakon usvojio 2000, dok je iste godine Nebraska izglasala zabranu istopolnih brakova. Administraciji Džordža Buša mlađeg je propao pokušaj da federalnim ustavom definiše brak kao zajednicu muškarca i žene.
Kada je u SAD legalizovan istopolni brak, kineska kompanija „Alibaba” je o svom trošku poslala sedam kineskih parova da se venčaju u Holivudu. U Kini je gej brak zabranjen. U Aziji ga je prvi odobrio 2019. godine Tajvan. U Latinskoj Americi je prva bila Argentina 2010, a u Africi Južnoafrička Republika 2006.
Rusija je prošle godine izmenama ustava zabranila istopolni brak. Čak je i papa Franja podržao pravo LGBT osoba na građansku zajednicu, mada zvaničnici Vatikana naglašavaju da je to njegovo lično uverenje i da katolička doktrina i dalje zabranjuje brak u duginim bojama.
Zoni bez LGBT nije mesto u Evropi
Poljska je izazvala lavinu osuda kada se 2019. godine stotinak gradova i regija proglasilo za „zonu bez LGBT ideologije”. Konkretno, lokalne vlasti su obećale da neće ohrabrivati toleranciju prema toj manjini i da će se „braniti od agresivne i štetne homopropagande koja ugrožava porodicu”. U januaru je jedan grad prvi preinačio tu odluku, navodeći da su namere „pogrešno shvaćene”.
Dok je deklaracija bila na snazi, Nova Deba je, osim ugleda u evropskoj porodici i pobratimstva sa irskim gradom Fermojem, izgubila i novčanu pomoć iz fondova EU. Evropska komisija je sredinom 2020. ostvarila pretnju da će uskratiti finansijsku podršku iz programa „Evropa za građane” onima koji krše evropske vrednosti i ljudska prava. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je stanje u Poljskoj rekavši da su „zone bez LGBT – zone bez čovečnosti i da njima nije mesto u uniji”.
(politika.rs)
