Borba Info Vesti
Šta reći a ne zaplakati kada jedan nazovi profesor Pravnog fakulteta u samo jednom kraćem tekstu izgovori niz gluposti.
Ili nema pojma šta govori ili mu je neko naredio ili platio da priča gluposti.
Čovek nije obavešten pa traži da se primenjuje poreski zakon od pre 20 godina kada zanimanje frilenser nije ni postojalo.
Takođe vajni profesor nema pojma da frilenseri nisu mogli da plaćaju porez u prethodnih 5 godina jer su ih poreski organi vraćali sa šaltera sa obrazloženjem da postojeći poreski sistem ne vidi frilensere kao zanimanje te da stoga ne mogu ni da plate porez.
Takođe nazovi profesor nema pojma da po postojećem poreskom zakonu Poreska uprava traži od frilensera plaćanje PIO u iznosu od 25,5 posto ali da pritom frilenseri nemaju nikakva prava po tom osnovu.
To znači da PU traži plaćanje za 5 godina unazad PIO ali pritom frilenseri nemaju ni jedan jedini dan radnog staža. Dakle otimačina i bezakonje.
Profesor ne zna ni da trudnice ni porodilje frilenseri nemaju nikakva prava iako plate PIO.
Dakle u pitanju je čista pljačka u najelementarnijem obliku ali ovog nazovi profesora o tome niko nije obavestio a on nije našao za shodno da se obavesti, ali zna da priča bezvezarije.
Evo teksta sa portala startit koji je dalje objavio B92:
Profesor Pravnog: “Ako frilenseri ne mogu da plaćaju porez, njihov biznis ne treba da preživi”
Aktuelna naplata poreza nema veze s konkurentnošću rada frilensera i biznis-model čija konkurentnost zavisi od neplaćanja poreza i ne treba da preživi.
To tvrdi profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić.
Kako je objasnio za Fonet, porez je sastavni deo računice jedne delatnosti, dajući primer i činjenicu da Srbija nema izlaz na more i da ne možete da planirate biznis koji zahteva da budete na pet kilometara od luke, jer će on propasti i da je to isto s porezima, prenosi Startit.
Međutim, obezbediti izlaz na more i urediti poreski sistem tako da ne guši, već pospešuje razvoj različitih delatnosti, nije ista stvar. Država ne može tek tako da obezbedi građanima prirodne resurse, ali može da uredi zakone koji će im omogućiti da adekvatno doprinose sopstvenom razvoju, ali i razvoju zemlje i društva.
O tome koliko su frilenseri važni za privredu jedne zemlje, Startit Dnevnik je više puta pisao. Oni pomažu razvoj startapa, koji su ključni inovatori i pokretači. Oni utiču na razvoj čitavog jednog digitalnog sistema. Takođe, frilenseri posluju na inostranom tržištu i to koliki im je porez značajno utiče na cenu njihovog rada, pa time i mogućnost da se izbore s kolegama iz drugih zemalja.
Kostić podseća da mnogi drugi ipak plaćaju poreze i doprinose, navodeći primer kasirki u prodavnicama koje rade osam sati i primaju minimalac, a koje ne bi trebalo da budu tretirane gore od frilensera. No, ocenjuje kako postojeći sistem “dostiže granicu neustavnosti“ za ljude koji ostvaruju manje prihode, a kojima se nudi opterećenje nesrazmerno zaradi koju ostvaruju.
“Priča nije crno-bela. Postoje kategorije koje definitivno jesu ugrožene, predložena rešenja kod tih ljudi nisu adekvatna, ali da mora da se uzme u obzir šta smo trenutno u stanju administrativno da sprovedemo“, smatra Kostić.
Pitanje je samo da li je ono što je trenutno administrativno spovodivo istovremeno i naplativo? Prema računici Udruženja radnika na internetu, frilenseri nisu u stanju da isplate ovaj dug, pa čak ni prema novom obračunu koji je vlada predložila. Tu dolazimo i do pitanja da li bi zapravo isterivanje prava u ovom slučaju zapravo izazvalo mnogo veći udar na budžet Srbije, nego što bi mu doprinelo, ali to je već ekonomsko, a ne pravno pitanje, piše Startit.
