Borba Info Vesti
Vreme je da se opet vratimo na kolektivnu tužbu u vezi sa kovidom- 19 koju podnosi dr Rajner Filmih (Dr Reiner Fuellmich), nemačko-američki advokat iz Getingena.
U jesen prošle godine, pre nego što su sa većine internet platformi bili izbačeni podaci i analize koji se ne uklapaju u panični kovid narativ, ispoljavano je poprilično interesovanje i bilo je mnogo rasprava o pionirskom pravnom poduhvatu dr Filmiha.
Na meti su mu Svetska zdravstvena organizacija i nekoliko umreženih velikih igrača (među kojima i dr Kristijan Drosten, omiljeni virusolog nemačke vlade sa berlinskog univerziteta Šarite, koji je takođe saradnik i u istoimenoj bolnici [Charité] koja se pročula po poznatom pacijentu Navaljnom), a svi pod optužbom da su saučesnici u insceniranju tekuće svetske krize.
U podnesku, optuženi se terete za paletu široko definisanih zločina protiv čovečnosti. Zarad onih koji su skloni cepidlačenju, treba istaći da navedena vrsta delikata tužbi samo daje samo opšti ton, i sa jasnom namerom da dočara procese u Nirnbergu. Ali pored krivične dimenzije, u tužbi su upečatljivo prisutni i građanski elementi, po osnovu prava na odštetu.
Kolektivna tužba dr Filmiha počiva u suštini na ovim temeljima:
„Prvo: postoji li korona pandemija, ili postoji samo pandemija PCR testova, a posebno, da li pozitivan rezultat PCR testa znači da je osoba zaražena virusom kovid-19, ili ne znači apsolutno ništa u vezi sa infekcijom kovid-19;
Drugo, da li takozvane mere protiv korone, kao što su zaključavanje, maske, društveno rastojanje, i pravila kojima se određuje kvarantin, služe da se stanovništvo sveta zaštiti od korone, ili samo služi da im se ulije panični strah da bi poverovali u bilo šta bez postavljanja pitanja, da bi mislili da su im životi u opasnosti, i da bi konačno farmaceutska i tehnološka preduzeća mogli da pocrpe ogromne profite od prodaje PCR testova, antigena, testova za antitela i vakcina, kao i od uzimanja genetskih otisaka od ljudi; i
Tri, da li je tačno da se nemačka vlada našla pod pritiskom lobista, jačim nego bilo koja druga vlada, a to će reći od strane glavnih protagonista takozvane korona pandemije? Nemačka je poznata kao naročito disciplinovana zemlja i zato je bila određena da odigra ulogu modela za preostali svet, sa svojim strogim i usled toga uspešnim poštovanjem propisanih korona mera.“
Većina onih koji su bili prinuđeni da izdrže kućni pritvor i druge teške mere „rata protiv korone“ tokom proteklih godinu i nešto dana, i koji sebe opravdano smatraju kolateralnom štetom u tekućoj krizi, spremno će se složiti da su ova britka pitanja ispunjena smislom i da bi bez odlaganja trebalo da dobiju svoj epilog na sudu.
Nažalost, rečito obrazloženje dr Rajnera Filmiha za pravnu inicijativu koju je pokrenuo navodni „proverivači činjenica“ uglavnom su uklonili sa interneta. NJegovo izlaganje, koje traje približno jedan sat, gde iznosi pravne osnove za svoju kolektivnu tužbu, Jutjub je izbrisao kako u francuskoj tako i u španskoj verziji.
To je nesumnjivo dirljivo brižan potez da bi se intelektualno ranjivi umovi na tim velikim govornim područjima zaštitili od nedoumica koje bi mogle nastati od dejstva neproverenih činjenica. Čudesno, ali verzija na engleskom jeziku, i to da čudo bude veće opskrbljena titlovima na španskom jeziku, još uvek odoljeva ispitivanjima proverivača činjenica i možete je odgledati, ako pohitate da kliknete na nju pre neizbežnog brisanja.
Čini se da ima više nego dovoljno prima facie dokaza koji idu u prilog argumentima dr Filmiha. Praktičan nestanak prehlade (barem iz zvaničnih izveštaja) naizgled potvrđuje tezu dr Filmiha da su pacijenti, koji su nekada od toga bolovali, jednostavno prekomandovani u red žrtava kovida.
Činjenica da je nemačka vlada po svemu sudeći uposlila (ili snažnim signalima „podstakla“) naučnike da se kolektivno angažuju na promociji njenog kovid narativa svakako upućuje na taktiku iz domena odnosa sa javnošću (stručnim jezikom, public relations), što je posve neuobičajeno u javnim raspravama na temu zdravlja. Statistički ubedljivo prisustvo komorbiteta pri smrtima koje se pripisuju kovidu pokreće opravdana pitanja u vezi sa stvarnim uzrocima smrtnih ishoda.
Nešto što je čudno kada se radi o ovako opasnoj pretnji javnom zdravlju, ispada da je Centar za kontrolu zaraze (CDC) u DŽordžiji i sam priznao da mu nije pošlo za rukom da izdvoji virus koji proizvodi toliki haos u celom svetu.
A što se tiče PCR testa, ako ostavimo po strani irelevantnu raspravu o tome da li je njegov izumitelj Keri Mils stvarno rekao da je taj test beskoristan kao dijagnostička alatka za Kovid-19, naučno jeste nesporno da je to test koji proizvodi lažno pozitivne rezultate u zavisnosti od toga kako mu se podese ciklusi.
Kakav god bio status testa u svojstvu dijagnostičke alatke, činjenica da je PCR test moguće kalibrirati tako da će se dobijati željena količina pozitivnih rezultata čini ga, van svake sumnje, političkom alatkom par excellence.
Naširoko rasprostranjena neverica u profesionalnim krugovima u vezi sa opravdanošću i delotvornošću mera za suzbijanje kovida-19 svakako bi trebalo da navede kritički nastrojene umove na razmišljanje. Što se tiče lečenja agresivno nametanim vakcinama, bivši potpredsednik farmaceutskog preduzeća Fajzer, dr Majkl Jedon, javno je ispoljio svoje nepoverenje u bezbednost proizvoda kompanije u kojoj je bio zaposlen.
U vezi sa antipandemijskom strategijom britanske vlade, dr Jedon je u svojoj oceni očigledno solidaran sa razmatranjima dr Filmiha po istom pitanju. U svom tvitu on doslovno kaže: „Pročitao sam konsultativni dokumenat.
Retko sam ikada bio toliko šokiran i uznemiren. Smatram da primaoce [vakcine] obmanjuju na način koji povlači krivičnu odgovornost.“ Uznemirujuće statistike koje se odnose na smrtnost i neželjene nuspojave nakon primanja Fajzerove vakcine (takođe ovde i ovde) svakako da već na prvi pogled potvrđuju navedene konstatacije.
Povrh svega ostalog, 3. januara 2021. dogodila se masovna „neželjena reakcija“ u domu za ostarele osobe Bethanien Havelgarten u Berlinu, na 31 osobi vakcinisanoj Fajzerovim cepivom koje su bile poodmaklog starosnog doba (trinaestoro je umrlo u kratkom roku a većina preostalih doživeli su ozbiljne komplikacije).
Svi su bili vakcinisani bez informisanog pristanka, i to od strane uniformisanih vojnika Bundesvera koji su bili dovedeni u objekat da bi odradili taj zadatak. (Nagađa se da su prestrašeni seniori, koji su preživeli rat, bili u isuviše velikom strahu od uniformisanih lica da bi postavljali „neprikladna“ pitanja ili izražavali protivljenje.)
Tragedija bi verovatno prošla nezapaženo da uzbunjivač među osobljem doma o događaju nije obavestio kancelariju dr Filmiha, koja je u vezi sa time odmah podnela krivičnu prijavu čije ćemo rezultate tek videti.
Uzgred, isti scenario se nedavno dogodio i u jednom staračkom domu u Španiji, gde je neposredno posle vakcinisanja umrlo 46 osoba.
Treba li da proširujemo ovo izlaganje navođenjem pravosudnih presedana – može se sporiti o njihovoj vrednosti – koji su se već pojavili u nekoliko jurisdikcija? Žalbeno veće u Portugaliji je presudilo da PCR testovi nisu pouzdani za dijagnostifikovanje kovida-19 i da je, sledstveno tome, karantin koji se poziva na rezultat takvog testa protivzakonit.
Sud u Peruu, oštro osuđujući ono za šta zaključuje da je „isfabrikovana“ pandemija koja uzrokuje „otežavanje … svake vrste privredne, društvene i kulturne delatnosti, uključujući i u našoj zemlji“, odgovornost za organizovanje globalnog haosa izričito pripisuje svetskoj plutokratskoj vrhušci, čija prepoznatljiva imena se uopšte ne uzdržava da u svojoj presudi izričito navede.
Najzad, samo pre neki dan sud u Hagu (ne haški Tribunal, zasigurno) doneo je zapaženu presudu, u stvari uputstvo holandskoj vladi, da neodložno ukine policijski čas, nametnut kao mera sa suzbijanje pandemije, zato što višestruko krši ustav te zemlje.
A pre oko mesec dana, sud u Turingiji, Nemačka, presudio je da je zaključavanje, ukoliko je motivisano antipandemijskim merama – takođe protivustavno. Ovo još nisu pravosnažne presude, ali jesu presedani koji bi trebalo da probude i prizovu profesionalnoj odgovornosti određene balkanske „nenadležne“ sudove.
Prostim umovima učinilo bi se da će sa ovako masivnim posrednim dokazima, pa čak i nekoliko sudskih presuda kao pride, dr Filmihu biti najlakša stvar na svetu da svoju kolektivnu tužbu uspešno sprovede kroz pravosudni sistem i ostvari blistavu pobedu, sa pozamašnom materijalnom nadoknadom, za svoje klijente.
Ali avaj, nažalost to bi bila preterano samouverena procena. Sa svim činjenicama i ubojitim argumentima kojima raspolaže, u današnjem post-normalnom i post-pristojnom svetu, dr Filmihu će biti neophodna takođe i ogromna količina sreće – baš kao što je u naslovu navedeno – pa čak i više od najefikasnijih alatki iz arsenala pravne struke.
Ako dejstvujući predsednik Sjedinjenih Država nije uspeo da sebi obezbedi propisnu sudsku raspravu za nepravilnosti na koje je hteo da se žali, koliko je realno očekivati da bi tako nešto moglo poći za rukom jednom običnom advokatu i mnoštvu „malih ljudi“ koje on zastupa?
Pa ipak, Bog im pomogao, i neka im je srećna parnica!
(stanjestvari.com)
