Borba Info Vesti
Sa kojim zadatkom je novinarka “Politike” napisala članak o frilenserima pritom pokazavši ili zlu nameru ili neznanje, kako svoje tako i sagovornika?
Napisati toliki tekst a pritom izvrnuti istinu i činjenice pravo je umeće.
Ni novinarka ni vajni sagovornici nisu ni napomenuli činjenicu da se porez PIO od čak 25,5 posto zaračunava frilenserima a da oni nikakva prava nemaju po tom osnovu.
To znači da zakonom nije regulisana obaveza države po pitanju ovog poreza jer frilenseri za taj plaćeni novac nemaju nikakva prava, ili tačnije, posle plaćanja 5 godina unazad poreza za PIO, frilenseri nemaju ni dan penzijskog staža.
Dakle iz tog razloga ovaj porez nije primenjiv na frilensere, a svi komentari povodom toga su zluradi.
Takođe vajni sagovornici uključujući i novinarku nigde ne pominju da frilenseri u prethodnih 5 godina nisu mogli ni praktično da uplate porez jer su vraćani sa šaltera PU sa opravdanjem da ih zakon ne vidi te da nema tehničkih mogućnosti da se porez naplati.
Isto tako PU nije vršila svoje zakonom uređene obaveze, nije preuzimala izveštaje banaka o deviznom prilivu i nije obaveštavala poreskim rešenjima o dugu frilensera.
Jednom rečju totalno bezakonje PU i Vlade Srbije, koja sada iz samo njima znanih razloga napada frilensere.
Novinarka i nazovi stručnjaci u ovom tekstu nečasno odrađuju dobijene zadatke, uz sramnu činjenicu da nemaju pojma o čemu pričaju. Uz sve gore navedeno postoji još niz nezakonitih radnji PU prilikom pokušaja primene poreza za frilensere.
Prenosimo tekst sa sajta politika.rs
Stručna javnost smatra da su radnici na internetu dobili dobru ponudu za plaćanje poreza na primanja iz inostranstva
Država je i previše popustila frilenserima i prostora za nove ustupke nema, smatra stručna javnost. Radnici na internetu su nezadovoljni onim što su im prošlog petka ponudili u vladi: obustava slanja poreskih rešenja za neplaćene poreze i doprinose na uplate iz inostranstva u poslednjih pet godina, otpis kamata, priznanje normiranih troškova od 43 odsto i reprogram duga na 10 godina.
Ovo važi samo za frilensere koji zaista žive od rada na internetu, dok trgovci kriptovalutama i oni koji se klade na internetu ili izdaju stanove na dan moraju da plate pun iznos poreskog duga.
Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ova ponuda kojom se otpisuju kamate stavlja one koji nisu platili porez na vreme u povlašćeni položaj u odnosu na sve ostale građane Srbije koji su na vreme izmirivali obaveze.
– Pogrešno je govoriti o oporezivanju frilensera, frizera ili apotekara. Treba govoriti o oporezivanju dohotka. On se oporezuje ma ko da ga ostvaruje. S tim u vezi, čini se da je i ova ponuda više nego velikodušna. U suprotnom, ukoliko bi išla korak dalje i smanjivala glavnicu duga država bi poslala snažan negativan signal redovnim poreskim platišama da su dovedeni u neravnopravan položaj zato što su porez plaćali na vreme – navodi Ranđelović i dodaje da je na kraju to uvek politička odluka.
Aleksandar Stevanović, ekonomista, smatra da je priznanje 43 odsto normiranih troškova na usluge, prilično velikodušan ustupak države.
– To je nešto što ja ne bih odbio da sam na mestu frilensera. Možda bi se o roku otplate moglo još pregovarati, jer nije nam cilj da zbog tih deset godina ljudi i dalje rade na crno nego da uđu u sistem legalnog poslovanja i da plaćaju poreze državi. Frilenserima koji su poslušali Poresku upravu i platili porez to ne bi trebalo da predstavlja problem jer postoji nešto što se zove pretplata, odnosno poreski kredit i taj novac im ne bi bio vraćen ali bi poslužio za izmirivanje njihovih budućih obaveza – objašnjava Stevanović i dodaje da nije dobro što mi stalno šaljemo poruku da se isplati oglušiti se o plaćanje poreza i čekati bolju ponudu države.
Aleksandar Vasić, poreski savetnik, uverava da kakvo god rešenje da bude doneto jedna strana neće biti zadovoljna. Činjenica je da poreski zakoni ovakvi kakvi su postoje već 20 godina, ali je činjenica i da država te zakone nije sprovodila. Poreski savetnici su, prema njegovim rečima, upozoravali na probleme koji mogu da nastanu jer su poreske obaveze na način kako ih je država utvrdila za frilensere neprimereno velike. On naglašava da je obaveza radnika na internetu bila da plaćaju porez po zakonu koji trenutno važi.
– Rešenje koje su Ministarstvo finansija i Poreska uprava u razgovoru sa radnicima na internetu predložili znatno je povoljnije u odnosu na ono što danas imamo. Priznanje normiranih troškova od 43 odsto je po zakonu najviši iznos predviđen za autorske ugovore. To je dobro i to će za 30 odsto smanjiti iznose poreza. Sa druge strane odlaganje plaćanja poreskih obaveza nije nepoznato kod nas u zakonodavstvu. Ovaj rok je znatno produžen i to je dobar način da se pomogne onima koji duguju za poreze. Dok za poštovanje poreske discipline ovaj manir, koji naša država ima da stalno pomaže neplatišama, generalno nije dobar – kaže Vasić.
U okviru rešenja za frilensere najavljene su izmene Zakona o porezu na dohodak građana i verovatno je namera države da se u posebnom delu regulišu prihodi koji se ostvaruju na internetu. Međutim, ono što se otvara kao veliko pitanje, prema mišljenju našeg sagovornika, jeste plaćanje doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje i da li će im biti regulisan staž.
– Frilenseri su nezadovoljni, traže otpis obaveza i pokušavaju da izdejstvuju za sebe privilegovaniji položaj u odnosu na druge. To mislim da nije pošteno. Država bi im, na neki način, morala izaći u susret imajući u vidu da nije kontrolisala ovu vrstu prihoda, koji nisu nepoznati. Tehnologija napreduje i kada govorimo o novim oblicima prihoda, država mora da donese jednostavno rešenje za oporezivanje koje će omogućiti potpuni obuhvat svih koji ostvare prihode na internetu i da svako može jednostavno da sračuna porez koji ga čeka – navodi Vasić.
Đerđ Pap, bivši direktor Poreske uprave i poreski savetnik, smatra da je ponuda države ustupak ako neko hoće da plati poreski dug. Ali ako frilenseri nemaju tu nameru, onda to nije nikakav ustupak jer je njihov osnovni zahtev da se ništa od poreza i doprinosa za poslednjih pet godina ne plati, do 15. oktobra prošle godine kada im je Poreska uprava najavila kontrolu.
– Ne znam da li država više od ovoga može da ponudi. Odlaganje plaćanja im je omogućeno na 120 meseci, iako prema sadašnjem zakonu može da bude najviše 60 meseci. Ako bi se ta odredba unela u zakon, ona bi imala dejstvo na utvrđene obaveze iz prošlosti, što mogu nekako da zamislim da taj procesni postupak važi i za nešto utvrđeno druge godine. Ali ne mogu da zamislim na koji način bi postigli priznanje 43 odsto troškova, jer ako bi tako nešto uneli u zakon, to bi moglo imati povratno dejstvo što je Ustavom strogo zabranjeno – kaže Pap.
On ne očekuje da će frilenseri koji su poslušali Poresku upravu i platili dug imati neke povlastice. Podseća na činjenicu da unazad trideset godina imamo mere države koje su pogodovale dužnicima, a ne redovnim platišama.
– Opraštane su im kamate 2012. i 2014. godine i davani su dugi rokovi otplate. Da ne kažem šta je 1999. bilo. To je prosto politika države da stalno povlađuje neplatišama. Što im više povlađuje sve će ih više biti. Jednom bi trebalo da se stavi tačka i ko ne plati porez zna se šta mu sledi – zaključuje Pap.
Marijana Avakumović politika.rs
