Borba Info Vesti
Vest da je u Srbiji prošle godine bio veliki skok smrtnosti i da je umrlo skoro duplo više ljudi, nego što je rođeno, šokirala je Srbiju.
Ono što je posebno zastrašujuće i za stručnjake je to što se pandemijom kovida može objasniti tek četvrtina od viška smrtnih slučajeva u našoj zemlji koji su se dogodili 2020.
U 2020. je, kažu podaci, na svet došlo 61.693 beba, dok je umrlo 114.954 ljudi. tako nešto nije se dogodilo u poslednjih sto godina, a broj rođenih beba je najmanji u poslednjih 120 godina. Izraženo u procentima, radi se o skoku od 13 odsto u odnosu na 2019, a u odnosu na dvadesetogodišnji prosek radi se o skoku od 12 odsto.
Dok su ljudi umirali, bavili se preuveličavanjem korone
Prema rečima demografa Vladimira Nikitovića, pandemijom koronavirusa može se objasniti manji deo smrtnih slučajeva. Nagli skokovi smrtnosti zabeleženi su u novembru i decembru i oni koincidiraju sa rasplamsavanjem epidemije, međutim, kovidom se, prema njegovim rečima, može objasniti tek oko trećine smrti prošle godine, što je posebno zastrašujuć podatak.
„Ispada da je tri četvrtine „viška umrlih“ koji se desio 2020. u odnosu na 2019. i jedan duži niz prethodnih godina, preminuo od drugih uzroka smrti, ne od kovida. Čak i ako je statistika umrlih od kovida potcenjena, ako ih ima i duplo više, imate oko 50 odsto onih koji nisu umrli od kovida. To govori o tome koliko je uticaj paAndemije izuzetan u smislu da imamo veliki broj onih koji su život izgubili usled prenapregnutosti zdravstvenog sistema“, naglašava Nikitović.
Pod prenapregnutošću zdravstvenog sistema, Nikitović podrazumeva da su mnogima bile odlagane operacije i pregledi, pošto je veliki broj bolnica bio uključen u kovid sistem i lekari nisu mogli da se bave pacijentima koji boluju od drugih oboljenja.
Sa demografskog stanovišta posmatrano, dok god traje pandemija, imaćemo skokove smrtnosti, dodaje on.
„To se događa i u drugim državama. Pogledajte Britaniju koja već u januaru beleži nove rekorde u odnosu na prošlu godinu, tako da ćemo se svakako i dalje nositi sa nepovoljnim efektima kada je u pitanju uticaj pandemije na smrtnost“, smatra naš sagovornik.
Govoreći o posledicama koje nagli skok smrtnosti može da ostavi na populaciju, Nikitović naglašava da još uvek ne postoje podaci i starosnoj strukturi umrlih, što ključan podatak za odgovor na to pitanje, dok će uticaj povećane smrtnosti na natalitet biti uočljiv tokom 2021, s obzirom da je došlo do odlaganja rađanja.
Pošto procene za Srbiju još uvek ne postoje, Nikitović se poziva na analogiju sa SAD, gde su procene već napravljene i govore da će ove godine tamo biti rođeno za trećinu beba manje u odnosu na prosek.
Tako nešto, međutim, ne mora da ima dugoročno negativne posledice po natalitet jer oni koji odlože rađanje zbog spoljnih faktora kao što je pandemija, to kasnije nadoknade, objašnjava Nikitović.
„Teško je spekulisati koliko bi i u kom obimu kompenzacioni period mogao da traje, ali nekada, a to nam govori iskustvo kada uporedimo sadašnju situaciju sa periodima ratova, ti efekti mogu da budu veoma povoljni. Ali, sve zavisi od toga koliko će pandemija trajati i kakav će njen efekat biti u periodu trajanja. Od toga zavisi i kolika će nadoknada koja je izazvana gubitkom rođenih biti“, kaže on.
Ljudima obezbediti stabilnost i broj beba će rasti
Broj beba koje će biti rođene u periodu kada ljudi odluče da nadoknade ono što su odlučili da odlože nakon pandemije zavisiće takođe i od toga kako će izgledati „nova normalnost“ i u kojoj će se meri ljudski rod vratiti na stanje od pre pandemije.
„Ako se značajno promene i životne okolnosti u svakodnevnom smislu, onda će to isto biti faktor koji će uticati na optimizam koji uvek nastupi posle kraja nepovoljnih situacija“ ocenjuje Nikitović.
Za preokretanje situacije u korist rođenih ne postoji čarobni štapić, objašnjava naš sagovornik i kao primere dobre pronatalitetske politike navodi Francusku i Švedsku. Radi se o dugoročnoj politici, međutim, Srbija se od pomenutih država razlikuje po ekonomskoj nestabilnosti i negativnim aspektima patrijarhalnog društva.
Cvetanje crne i sive ekonomije, kao i nesigurnost radnih mesta, uz nedovoljnu ravnopravnost žene na mikroplanu, u porodici, utiče na to da se mladi ređe odlučuju na zasnivanje porodice dobrim delom se manifestuje odlaganjem rađanja, a odlaganje rađanja u našem kontekstu se završi i manjim brojem rođenih od željenog. Iako odloženo rađanje postoji i u Francuskoj i Švedskoj, parovi u tim zemljama ipak stignu da dostignu željeni broj dece koji su planirali, iako sa reprodukcijom počnu posle tridesete godine života, objašnjava Nikitović.
Sve što govori je, zaključuje Nikitović, već ugrađeno u strateške dokumente, međutim, srpska realnost se jako sporo menja. Dečji dodaci, sami po sebi neće rešiti problem, potrebno je ekonomskim pristupom obezbediti što veću stabilnost za roditelje.
(Sputnik)
