Borba Info Vesti
Berlin i Moskva istrajavaju na dovršetku drugog gasovoda koji ih direktno spaja.
I nova američka administracija preti sankcijama, EU je podeljena, a aktivisti za zaštitu klime takođe kritikuju. Dojče vele donosi pregled.
U Baltičkom moru se dovršava gasovod vredan milijarde. Severni tok 2 je odavno postao i politička tema. Od 1.230 kilometara koji bi dodatno povezali velikog proizvođača Rusiju i velikog kupca gasa Nemačku, ostalo je da se položi još 148 kilometara cevi. To je drugi gasovod na ovoj ruti.
No, da li će biti završen? Ili će američke sankcije sa kojima je počeo Tramp, a nastavio Bajden ipak osujetiti Severni tok 2? Novinarski tim DW razlaže aspekte ovog spora.
PROTIVNIK: Sjedinjene Države
Džo Bajden je smenio Donalda Trampa u Beloj kući, ali neke politike se nastavljaju. Novi državni sekretar Entoni Blinken je u saslušanju pred Senatom doduše govorio drukčijim rečnikom nego njegov prethodnik Majk Pompeo, ali suština je ista. Blinken je obećao da će primeniti sankcije protiv onih koji grade Severni tok 2, ako bude potrebe. Obećao je da će predsednik Bajden učiniti sve da spreči da gas poteče novim gasovodom.
Tvrdi stav Amerikanaca krije i ekonomske interese. Ideja je da Evropa kupuje manje ruskog, a više američkog gasa koji se dobija metodom frakinga i onda tankerima prevozi preko okeana. Bajden programom “kupujte američko” namerava da podstakne privredu koja je tokom pandemije zapala u recesiju.
Sa druge strane, u pitanju je spoljnopolitička igra da se spreči jačanje Rusije. Od pre desetak dana zvanično je van snage stavljen Trampov slogan America first, ton je postao više diplomatski, ali će i Bajdenova administracija u mnogim tačkama slediti prevashodno američke interese.
ZAGOVORNIK: Rusija
“Severni tok 2 je bez sumnje projekat od apsolutne prednosti za privredu Evrope, time i za privredu Nemačke”, rekao je predsednik Vladimir Putin na godišnjoj konferenciji za štampu u decembru. On je izneo uverenje da će gasovod biti završen. U Moskvi se uzdaju da će Nemačka nastaviti da posmatra gasovod kao ekonomski, a ne politički poduhvat.
Ali ne dele svi u Rusiji taj optimizam. “Projekat je umro još u decembru 2019. kada je američki Kongres doneo zakon o sankcijama”, rekao je nedavno u radijskom intervjuu Mihail Krutičin, partner u konsultantskoj kući RusEnergy. Čak ni državni Gazprom, koji je uključen u gradnju gasovoda, ne isključuje mogućnost da stvar propadne. To se videlo iz jednog prospekta koji je firma objavila sredinom januara.
PODELJENI: Evropska unija
Prema viđenju Brisela, gasovod uopšte nije poduhvat EU nego prevashodno Nemačke. Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je krajem godine da stoga i budućnost gasovoda ležu u rukama nemačkih regulatornih tela. Doduše, EU je progurala svoja pravila prema kojima sam gasovod i isporuka gasa moraju da budu u rukama različitih pravnih subjekata.
Evropski parlament, koji nema nadležnosti u ovoj stvari, prošle sedmice ponovo je ubedljivom većinom glasao za zaustavljanje Severnog toka 2. Postoji bojazan da će Rusija postati previše moćna na evropskom energetskom tržištu. Takođe se misli da Moskvu treba kazniti zbog kršenja ljudskih prava.
Među članicama EU, osim Nemačke, i Holandija, Francuska i Austrija zagovaraju gradnju. U tim zemljama sedišta imaju firme koje učestvuju u gradnji. Sa druge strane, u Poljskoj i Litvaniji su već godinama i vlast i opozicija protiv Severnog toka 2. Između ostalog, plaše se ruskih ucena i posledica za zemlje poput Ukrajine kroz koje trenutno ide tranzit dela ruskog gasa.
Evropska komisija nije previše srećna zbog gasovoda, ali principijelno podržava firme kojima Amerikanci prete sankcijama. Takve “eksteritorijalne” sankcije koje Vašington sebi uzima za pravo su protivne međunarodnom pravu, kažu u Briselu.
UZDRŽANA: Nemačka
Zvanični Berlin neumorno ponavlja da je gasovod “čisto ekonomski projekat”. Ipak, od trovanja ruskog opozicionara Navaljnog, čak i neki poslanici vladajuće koalicije u Nemačkoj smatraju da treba ponovo razmotriti dovršetak gradnje. Ali, Vlada ponavlja – Navaljni i gasovod su dve teme koje ne treba mešati.
“Ne možemo to da posmatramo kao rutinsku stvar dok se u Rusiji povređuju osnovna ljudska i građanska prava”, kaže nasuprot tome lider opozicionih liberala Kristijan Lindner. Poslanik Zelenih Omid Nuripur u razgovoru za DW gasovod naziva “jabukom razdora za Evropu koja još šteti klimi”.
Već je gotov deo gasovoda u nemačkim vodama Baltičkog mora. Gas bi pristizao do severoistoka zemlje u pokrajinu Meklenburg-Prednja Pomeranija. Zato premijerka te pokrajine Manuela Švezig (Socijaldemokrate) podržava gradnju. I ne samo to – ona je stvorila “Fondaciju za zaštitu klime i životne sredine” koja se bavi dovršetkom gradnje gasovoda, očito sa namerom da poput kišobrana od sankcija zaštiti firme koje učestvuju u gradnji.
I dalje nema naznaka da će vladajuća koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata prekinuti gradnju. Ministar privrede Peter Altmajer rekao je za list Handelsblat da je “problematično kada se na svakih par meseci u pitanje dovode projekti koji se izvode na period od nekoliko decenija. Onda ni privatni investitori više neće biti spremni na angažman.”
DILEMA: Koliko gasa treba Evropi?
Dve stručnjakinje u nedavnoj ekspertizi dolaze do zaključka da i Nemačka i cela EU imaju puna skladišta gasa koja, u slučaju nužde, mogu da pokriju snabdevanje na period od tri meseca. Da ne postoji „egzistencijalni značaj“ za Severnim tokom 2 kaže i Mark Oliver Betcige sa Univerziteta u Kelnu. No, on naglašava da bi dovršetak novog gasovoda “znatno” oborio cenu gasa za nemačke potrošače.
Stručnjaci su saglasni da svaki dodatni gasovod pruža veću sigurnost ukoliko sa postojećima bude problema. Ali politički bi uticaj Rusije mogao da poraste. Iz te zemlje i do sada stiže većina gasa u Nemačkoj.
KRITIKA: Šteta za klimu
“Da bismo ispunili klimatske ciljeve, moramo sasvim da napustimo ugalj, naftu i gas”, kaže Niklas Hene, istraživač iz Kelna i član Svetskog saveta za klimu. “To znači da nam u Nemačkoj treba manje gasa i gasne infrastrukture, a ne više”, dodaje Hene za DW.
Ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce pak ukazuje da napuštanje uglja i atomske energije otvara potrebu za više gasa – dok obnovljivi izvori energije ne budu dovoljno iskorišćeni.
(dw)
