Iznenađujući zaokret Zapada: Osetili rusko “NE” pa shvatili

U retorici Berlina povodom Moskve čule su se pomirljive note — nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas se založio za nastavak dijaloga.

Važnost održavanja interakcije sa Rusijom prepoznaju i političari drugih zemalja EU.

„Berlin je zainteresovan za međusobno razumevanje sa Moskvom. Situacija sa Aleksejem Navaljnim ne menja geografiju, pa želimo da održavamo dobrosusedske odnose“, izjavio je za RIA Novosti Hajko Mas.

Nemački ministar spoljnih poslova je istakao da se poslednjih meseci češće sastajao sa Sergejem Lavrovim nego sa bilo kojim drugim stranim kolegom. On je podsetio na dugoročnu saradnju zemalja „na nivou građanskog društva, studenata, naučnika, umetnika, u ekonomskoj sferi“.

Što se tiče Navaljnog, Has je ponovio zvanični stav Berlina: opozicionar je otrovan otrovom iz grupe „Novičok“, što je potvrdila Organizacija za zabranu hemijskog oružja.

„Rusija je do sada malo toga preduzela kako bi rasvetlila incident. Pri tome stalno se iznose neke nove verzije, a time se samo pojačava utisak o odsustvu zainteresovanosti da se pojasne okolnosti onoga što se desilo“, rekao je ministar. Ako Moskva ne reaguje, Evropska unija će usvojiti nove sankcije.

Ipak, Has je više puta naglašavao da će Nemačka završiti izgradnju „Severnog toka 2“. Međutim, Berlin ne isključuje da će sankcije odložiti puštanje u rad gasovoda.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj takođe je dao neočekivanu prorusku izjavu. „I bez Navaljnog ima mnogo toga važnog da se obavi. Rusija je kopredsedavajući Minske grupe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koja se bavi rešavanjem sukoba u Nagorno-Karabahu“, istakao je on.

Šef evropske diplomatije pozvao je Emanuela Makrona da nastavi dijalog sa Vladimirom Putinom. I naglasio je da će biti teško postići rešenje situacije u Karabahu bez ruskog posredovanja.

„Nećemo prestati da komuniciramo sa Rusijom zbog sankcija povodom Navaljnog“, zaključio je Borelj.
Makron je poslednjih meseci nekoliko puta zvao Putina. Predsednici su razgovarali o situaciji na Bliskom istoku, protestima u Belorusiji, incidentu sa Navaljnim.

Sada je sva pažnja usmerena na Karabah. Zahvaljujući diplomatskim naporima Moskve, relativni prekid vatre traje već nekoliko dana u zoni borbe.

Sjedinjene Države takođe prepoznaju važnost dijaloga sa Rusijom. Nakon što je izlečen ok kovida, Donald Tramp je dao nekoliko izjava, uključujući i jednu o nameri da produži START 3.

„Postignut je načelni sporazum sa Moskvom povodom ovog pitanja“, saopštili su iz administracije Bele kuće.

Ruske vlasti su još jednom podsetile da su se uvek zalagale za produženje sporazuma, ukazujući na odgovornost koju Moskva i Vašington nose pred svetskom zajednicom kada je reč o pitanjima strateškog naoružanja.

Nastavljaju se razgovori i povodom Bliskog istoka. Uprkos razlikama u pristupima rešavanju sirijskog pitanja, Rusija i SAD koordiniraju akcije svojih trupa u toj zemlji. Vašington unapred upozorava na planirane operacije protiv ekstremista. To čini i Moskva.

Na proleće su američke i ruske trupe razgovarale o tome kako da se zajedničkim snagama suprotstave terorističkim grupama.

Saradnja nije prekinuta ni tokom pandemije virusa korona. „Mi još uvek razmenjujemo podatke o predstojećim terorističkim napadima putem organa za sprovođenje zakona i specijalnih službi“, rekao je u maju zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Oleg Siromolotov.

Zatišje u Libiji koje traje već treći mesec, rezultat je niza pregovora Moskve i Vašingtona sa sukobljenim stranama. Sada i Rusija i zapadni posrednici pokušavaju da učesnike dugotrajnog rata dovedu za pregovarački sto i dogovore se o fazama reformi.

Još jedna sfera indirektne interakcije je avganistansko pitanje. Pre nego što je Donald Tramp zaključio dogovor sa pokretom „Taliban“, pregovori sa vlastima u Kabulu i talibanima odvijali su se u Moskvi. I dok stavovi Kremlja i Bele kuće o postkonfliktnom Avganistanu nisu skroz isti, u zajedničkom interesu je okončanje decenijskog sukoba.

Istraživač u Centru za evropska istraživanja Univerziteta za međunarodne odnose MGIMO Artjom Sokolov istakao je za RIA Novosti da je „faktor visokih očekivanja“ doprineo uzajamnom razočaranju Rusije i Zapada. Ipak, rusko-nemački odnosi su i dalje čvrsti, siguran je ekspert.

„Bilo bi pogrešno smatrati da je situacija koja je nastala zbog Navaljnog početak krize velikih razmera. Zaista, nakon ukrajinskih događaja, poverenje između Moskve i Berlina je oslabilo. Ali velika ruskojezična zajednica u Nemačkoj i raširena struktura ekonomskih kontakata nisu nestali. Dakle, dijalog će se nastaviti“, rekao je Sokolov.

Naravno, Rusiju će i dalje kritikovati, rekao je politikolog. Ali u zemlji ima dovoljno političkih snaga koje se zalažu za produbljivanje kontakata.

„Pristalice konstruktivnog rusko-nemačkog dijaloga postoje i u vladajućoj koaliciji i među opozicionim strankama. Sa njima je solidaran biznis u Rusiji, kao i istočne savezne države. Oko 14 odsto nemačkih stanovnika ima kontakt sa Rusima, što se može smatrati sasvim dobrim pokazateljem“, pojašnjava Sokolov.

Taktika čekanja

Stručnjak Evropskog Centra za izučavanja pitanja bezbednosti „Džordž Maršal“ Pal Dunaj ističe da kontakti Rusije i Evrope nisu toliko uslovljeni geopolitikom, koliko su geografijom. A susedstvo nalaže saradnju.

Ekspert skreće pažnju na to da je Brisel poslednjih godina bio protiv mešanja Vašingtona u evropska pitanja, uključujući i dijalog sa Moskvom. To je podrazumevalo i projekat „Severni tok 2“.

„Hajko Mas je više puta rekao da je ovo pitanje Evrope, a ne Amerike. Poslovni krugovi EU nisu saglasni sa tim što „Severni tok 2“ ugrožava energetsku bezbednost Ukrajine. Naprotiv, cevovod će gas isporučivati ne samo evropskim, već i ukrajinskim potrošačima“, ističe analitičar.

Dunaj smatra da Berlin, Pariz i Beč su sada na oprezu i čekaju. Ide se na to da će Tramp u januaru napustiti veliku politiku, a američki establišment će prestati da vrši pritisak na EU. Istovremeno, ekspert očekuje da će se nakon američkih izbora rusko-američki kontakti proširiti, barem kada je reč o Bliskom istoku i strateškom naoružanju.