Zašto je papa Franja odbio da se sastane s Trampovim sekretarom

Papa Franja unosi novine u ponašanje Rimokatoličke crkve. Kao čovek koji potiče iz Južne Amerike, on želi da Crkvu vrati na put duhovnosti, odnosno onoga što je osnovna njena misija – da se bavi duhovnim zdravljem naroda.

Sa stanovišta Crkve, mudra je odluka da se tokom predizborne kampanje papa ne sastaje ni sa jednim predstavnikom političke stranke.

Profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost dr Ilija Kajtez tako za Sputnjik komentariše papa Franjino odbijanje sastanka sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom i dodaje da je papin stav očekivan, jer je Crkva, kao institucija, uspela da opstane vekovima upravo zbog tog što je odbijala da se suviše približava političkim opcijama.

Odbijanje sastanka u Vatikanu – mudra odluka pape

Kajtez ističe da papa Franja želi da ima samostalnost, odnosno duhovni autoritet, i da se odmakne od politike, a nasuprot tome podseća da je papa Jovan Pavle II bio u čvrstom savezništvu sa nekadašnjim predsednikom SAD Ronaldom Reganom i tadašnjim političkim garniturama i da je značajno uticao na politička dešavanja u svetu, poput pada Berlinskog zida.

 

„Treba podsetiti na istorijski presedan u Rimokatoličkoj crkvi koji se desio ovih dana. Papa je naredio da jedan od kardinala koji je ušao u mutne finansijske radnje praktično odstupi. Sve to je s idejom da se duhovna profilacija Rimokatoličke crkve, koliko je moguće, vrati. On je reformator i želi da Crkva igra istinsku ulogu, da bude verski i duhovni autoritet“, predočava Kajtez.

Jačanje moralnog autoriteta

Imajući u vidu Pompeove optužbe da je Rimokatolička crkva ugrozila svoj „moralni autoritet” obnovom sporazuma o imenovanju biskupa sa Kinom, Kajtez ukazuje na to da je Crkva odbijanjem sastanka taj autoritet samo ojačala, jer je papa pokazao da ne deli ta politička i svetovna razmišljanja, već da na to gleda sa stanovišta vere.

„Odlika političara je krajnje pragmatska. Oni žele da sve iskoriste, uključujući i crkvu i njene autoritete, sve adute koji će njima ići u prilog. Zašto bi papa stao na stranu jedne ili druge opcije u Americi kada su s obe strane vernici Rimokatoličke crkve“, pita Kajtez.

On predočava da papa ne sme da bude pristrasan kada su vernici u pitanju i ističe da mu mešanje u političke rasprave nikako nije potrebno.

„Najbolji mogući način da jedna crkva ili vera izgubi dostojanstvo, verodostojnost i snagu je da se prikloni određenim političkim opcijama. Politika je prolazna, a vera u Gospoda je večna“, zaključuje Kajtez.
Ranije danas iz Vatikana je saopšteno da je zahtev američkog državnog sekretara Majka Pompea za audijenciju kod pape Franje odbijen zbog toga što papa ne želi da se sastaje sa političarima uoči izbora.

Stefan Đurić (Sputnik)