Borba Info Vesti
“Vučić je prigrabio ne samo sve formalne poluge vlasti, već i neformalni uticaj u domenu bezbednosti, medija, privrede i finansijskih tokova u zemlji.
On i njegova oligarhija se ponašaju kao da je Srbija njihovo privatno vlasništvo, čime je Srbiju pretvorio u svoj lični sultanat”, rekao je u intervju za Nova.rs bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.
Odgovarajući na pitanje da li ima nameru da se ponovo kandiduje za predsednika Srbije, Tadić je istakao da njegove ambicije nikada nisu bile vezane za lične funkcije, već za politička ostvarenja. On kaže da je pokušaj ponovnog ujedinjenja bivših demokrata u veliku Demokratsku stranku jednostrano prekinuo lider DS Zoran Lutovac, jer se uplašio od gubitka svoje liderske pozicije.
U fokusu javnosti već nekoliko dana je izvoz oružja iz Srbije u Jeremeniju. Vi ističete da je Vučić glavni krivac za ovu aferu. Zbog čega to tvrdite i kako to da je za sve loše u društvu odgovoran predsednik države?
Zato što je Vučić prigrabio ne samo sve formalne poluge vlasti, već i neformalni uticaj u domenu bezbednosti, medija, privrede i finansijskih tokova u zemlji. On i njegova oligarhija se ponašaju kao da je Srbija njihovo privatno vlasništvo, čime je Srbiju pretvorio u svoj lični sultanat. Mi odavno nemamo predsednika izabranog na demokratskim izborima, već ustoličenog sultana ogrnutog plaštom lažnog demokratskog legitimiteta. Podsećam samo na činjenicu da je u jednom trenutku u Savetu za nacionalnu bezbednost imao istovremeno funkciju predsednika i koordinatora službi bezbednosti, što znači da je po zakonu mogao samo sam sebe da smeni sa te funkcije. Tako je i u slučaju trgovine oružjem od 2013. godine stavio našu namensku industriju u službu privatnog profita dugogodišnjeg finansijera svoje stranke Slobodana Tešića. Vučić je odgovoran za ono što je pod njegovom kontrolom, a u ovoj zemlji je praktično sve pod njegovom kontrolom, posebno nakon prošlih izbora na kojima je osvojio nadpolovičnu većinu poslaničkih mandata.
Znači li to da ste vi krivi za sve što je loše bilo u periodu od 2004. godine do 2012?
Nikada nisam bežao od svoje odgovornosti za sve i dobro i loše što se dešavalo u Srbiji u vremenu mojih predsedničkih mandata. Samo da vas podsetim da u prvom mandatu stranka koju sam vodio nije bila na vlasti, tako da ne mogu biti odgovoran za bilo šta što se dešavalo u domenu izvršne vlasti u tom periodu, a u drugom mandatu DS je delila većinu zajedno sa 11 stranaka. Za razliku od Vučića koji sve vreme sam ima većinu i potpunu dominaciju u izvršnoj vlasti. Međutim, ključna razlika između mene i Vučića je što sam ja kao demokratski izabran predsednik upravljao državom građana, a on kao sultan ustoličen na nedemokratskim izborima vlada podanicima. U tom smislu se svakako ne može na isti način govoriti o mojoj i njegovoj vrsti i obimu odgovornosti. Svako ko izjednačava moju i njegovu vlast, to čini isključivo u korist Vučića.
Pominjete da je u ovu aferu trgovine oružjem upleten Slobodan Tešić. Poznato je da se on ovim poslom bavi duži niz godina. Kakav je bio položaj Tešića u vreme dok ste vi bili šef države?
Slobodan Tešić je na crnoj listi UN od 2003. do 2013. godine. Za to vreme jedini period u kom nije izvozio oružje iz Srbije, odnosno nije dobijao dozvole države, je bio period naše izvršne vlasti. Pokušao je da izveze oružje u Libiju u vrednosti od 50 miliona dolara 2009. godine i nije dobio dozvolu vlade za taj izvoz. Zbog toga smo se suočili sa velikim pritiscima i čak štrajkovima fabrika sa kojima je sklopio dogovor o kupovini oružja za taj izvoz, ali smo uprkos svemu tome ostali snažno pri odluci da se ne izdaju dozvole trgovcima sa crne liste UN i čuvali time međunarodni ugled Srbije. Od tada do 2013. Slobodan Tešić nije izvozio ništa iz Srbije, da bi 2013. dobio dozvolu za izvoz oružja baš u Libiju. I ne samo to, on je tada od naprednjačke vlasti dobio i diplomatski pasoš i samim tim status predstavnika Srbije u svetu. U međuvremenu je postao finansijer SNS, kao i mnogi drugi čiji kriminal smo sprečavali i kojima je bila u interesu promena vlasti. Vlast SNS-a je nastala, pre svega, na temelju osvete svih tih tajkuna, trgovaca oružjem, navijača-batinaša i narko kartela, protiv kojih smo se mi borili.
Na nedavnoj konferenciji za novinare Vučić je pokazao dokument u kojem se navodi da je upravo vaša vlast odobrila trgovinu oružjem u Jeremeniju, ističući da je licemerno što ga vi kritikujete zbog toga. Zbog čega je sada problem trgovina sa Jermenijom, a nije bila u vreme vlasti Demokratske stranke dok ste vi bili na njenom čelu?
U ovom slučaju u svom tumačenju tog dokumenta naveo je laž. To nije dozvola za izvoz oružja, jer da jeste bilo bi tačno navedeno kome i za koji izvoz se dozvola izdaje. To je samo zaključak vlade i to donet par nedelja pre isteka mandata te vlade, a dva meseca nakon što ja više nisam ni bio predsednik države. Taj zaključak zapravo dokazuje da se u vreme naše vlasti nije izvozilo oružje u Jermeniju, jer u suprotnom vlada ne bi ni razmatrala takav uopšten zahtev. Ta odluka se odnosi na eventualni budući izvoz i to sasvim sigurno samo za slučaj defanzivne opreme poput pancira i šlemova, a svakako ne ofanzivnog naoružanja kakvo se izvozi u vreme ove vlasti. A čak i takvu odluku je nova naprednjačka vlada mogla da ukine, tako da to nema baš nikakve veze sa izdavanjem dozvola Slobodanu Tešiću za izvoz ofanzivnog oružja u Jermeniju. U vreme naše vlasti nikada nije izvezeno oružje u Jermeniju, pa ni ne razumem Vaše pitanje.
Pomenuli smo period do 2012. godine. Tada su socijalisti odlučili da odustanu od koalicije sa vama i da otpočnu saradnju sa SNS. Jeste li vi tada insistirali na mestu premijera i da li vas je zbog toga napustio SPS?
-Naravno da sam insistirao na tome da DS ima mesto premijera, a Dačićevu ambiciju da makar formalno bude premijer je iskoristila SNS za konačnu promenu odnosa političkih snaga u zemlji. Nismo pristali na vladu u kojoj ne bismo imali premijera, jer na taj način bismo samo ojačali i legitimisali pogubnu vlast na koju ne bismo mogli da utičemo. Uostalom, sve i da smo mu ponudili mesto premijera, bilo bi isto, jer bi on svakako imao istu takvu ponudu i od SNS-a i prihvatio bi njihovu ponudu, jer je ta stranka tada imala i predsednika države i većinu u parlamentu. Oni koji misle da je ta vlada tako formirana zbog odluke DS-a da ne predloži Dačića za premijera, baš ništa ne razumeju o politici.
Imate li osećaj da vas je Dačić izdao?
Dačiću nikada nisam verovao, niti je ikada bio moj prirodni politički partner, pa tako nije ni mogao da me izda. Koaliciju sa SPS smo formirali isključivo da bismo sačuvali Srbiju na evropskom putu i sprečili formiranje Šešeljeve vlade (SRS-SPS-DSS), a ne zbog toga što smo želeli koaliciju sa Dačićem.
Gotovo deceniju ste vodili bitku sa Tomislavom Nikolićem za mesto predsednika države. Iako vas 2012. pobedio, stiče se utisak da je trijumf nad obojicom odneo Aleksandar Vučić. Kad uporedite ova dva politička suparnika, koga više cenite?
Ne cenim nijednog i ceo svoj politički život se borim protiv politike i režima koje oni predstavljaju. Nema tu nikakvog trijumfa, jer Vučić je organski i zakonomerni kontinuitet Nikolićeve politike, baš kao što su obojica Šešeljeve.
Sa Vučićem ste ipak razgovarali, dve godine kasnije, o eventualnoj koaliciji. Da li vam je tad delovao kao prihvatljiv sagovornik i ako jeste, šta se u međuvremenu promenilo?
Nikada nisam razgovarao o eventualnoj koaliciji, već sam poštovao formu demokratske procedure i političkog dijaloga. Kasnije je kultura dijaloga do te mere uništena, da više nije bilo svrhe poštovati čak ni tu formu. U vreme naše vlasti postojala je institucija kulture političkog dijaloga i neistomišljenika i vlasti i opozicije. Zapravo u politici je dijalog neistomišljenika svrhovitiji nego istomišljenika. Međutim, kada vlast političke neistomišljenike počinje da vidi kao neprijatelje, tu više nema dijaloga, jer on prelazi u nacistički diskurs, čija je jedna od najvećih tekovina upravo instrumentalizacija pojma političkog neprijatelja u svrhu blaćenja, a čak i fizičkog uništenja svakog neistomišljenika.
Kritičari vam često zameraju da se od gubitka vlasti niste pomirili sa činjenicom da više niste predsednik Srbije. Kako komentarišete te navode?
Kao potpuno neutemeljene u realnosti i bilo kom mom postupku i kao maliciozni nonsens. Jedino sa čim se ne mirim je stanje u državi koje je nastalo nakon 2012. godine.
A imate li ambiciju da ponovo budete kandidat za predsednika Srbije?
Moje ambicije u politici nikada nisu bile vezane za lične funkcije, već za politička ostvarenja. Nikada se nisam vodio time šta želim da postanem, već šta želim da postignem. Nisam imao ambiciju da se kandidujem za predsednika ni pred izbore na kojima sam bio kandidat. Tako se ni sada ne vodim nikakvim ličnim ambicijama, već isključivo procenom najefikasnijeg načina za promenu ovog sultanističkog režima.
“Lutovac je zabrinut za svoju ličnu stranačku funkciju”
Deluje da je vaša stranka isključena iz procesa ujedinjenja DS. Koliko su sujete lidera uticale na to da nemamo onakvu DS kakva je bila najavljivana?
Apsolutno se ne radi o sujetama i to plasiranje sujete kao razloga problema unutar opozicije je uvek služilo u svrhu skretanja pažnje sa stvarnih razloga. U ovom slučaju razlog je očigledna zabrinutost Lutovca za očuvanje svoje lične stranačke funkcije, koja mu s naše strane nikada nije ni dovođena u pitanje. On je ujedinjenje sa SDS prekinuo jednostrano, putem medija i mimo odluke Glavnog odbora donete pre godinu dana. To je manir koji nikada nije bio svojstven DS-u i koji je više deo vrednosnog sistema autokratskih stranaka.
Govorili ste da ste bili spremni da podržite Lutovca kao predsednika DS, a s druge strane bili ste na Glavnom odboru suparničke struje koja traži njegovu smenu. Kako mislite da budete i na jednoj i drugoj strani?
Svako ko misli da bi trebalo zauzimati strane očigledno podržava raskol u DS i cepanje te stranke. Baš zato što se ne bavim zauzimanjem strana sam na tom skupu u Domu omladine pozvao na prekid sukoba, jasno rekao da ne zauzimam strane i da bih tog dana bio i na Glavnog odbora u Šapcu da sam bio pozvan. Apsurdno je da Lutovac optužuje svakog za koga smatra da “nije na njegovoj strani” za zauzimanje strana, a istovremeno se izdaje za ujedinitelja DS. Trebalo bi valjda da pozivamo na prekid cepanja DS na dve strane, a ne da se bavimo time ko je na čijoj.
(Nova.rs)
