SRPSKI ANALITIČAR: “7. jula je počeo ustanak kao i 1941. – Srbiji predstoje teški dani – Sistem je u haosu”

Demonstracije koje su u Srbiji izbile u utorak 7. jula Njujork tajms nazvao je prvim korona nemirima u Evropi. Da stvar bude zanimljivija, u vreme SFRJ taj datum je obeležavan kako Dan ustanka zbog toga što je ustanak u Srbiji protiv nacističke okupacije počeo 7. jula 1941.

Neposredno posle televizijskog nastupa Aleksandra Vučića, na kome je on najavio nove restriktivne mere zbog epidemije, građani su počeli spontano da se okupljaju u Beogradu i drugim gradovima.

U Srbiji je zbog pandemije bilo uvedeno vanredno stanje koje je trajalo od 15. marta do 6. maja. Tu odluku su zajednički doneli predsednik Srbije, predsednica parlamenta i premijerka. Iako je po Ustavu za to nadležna Narodna skupština, ona, navodno, nije mogla da se sastane.

Parlament je odluku o uvođenju vanrednog stanja potvrdio 29. aprila. Ovakva porcedura bila je očigledno neustavna ali Ustavni sud je Odluku potvrdio jednoglasno.

Vanredno stanje i restriktvine mere su naprasno ukinute kako bi bili održani izbori  21. juna na svim nivoima vlasti. Vučićeva Srpska napredna stranka osvojila je 1.953.998 glasova, odnosno 60,65% i imaće 188 mandata u Skupštini u kojoj ima ukupno 250 poslanika.

Izlaznost je bila ispod 50 posto, u Beogradu 35 posto. Veći deo opozicije bojkotovao je izbore. Narodna skupština verovatno će biti jedini parlament u Evropi u kome nema opozicije. SNS je pobedila i na izborima u AP Vojvodini i gotovo u svim gradovima i opštinama.

Šta je razbesnelo građane Srbije?

Mere protiv pandemije koje su preduzimane bile su neproporcionalne i neartikulisane. Kompletno stanovništvo bilo je je u nekoj vrsti pritvora, uključujući i sredine u kojima se zaraza nije raširila. Kuriozitet je bio policijski čas za pse i druge kućne ljubimce. Marks je pisao o tome kako je jedna britanska vlada u devetnaestom veku uvela porez na pse. Jedan cinični Englez tada je rekao: ”Jadni psi, s njima žele da postupaju kao sa ljudima“.

U Srbiji su bili otvoreni  supermarketi, mahom u stranom vlasništvu, a zatvorene pijace na kojma svoje proizvode prodaju mali proizvođači. Oni su ranije bili glavni snabdevači hranom u lokalnim zajednicama, sada će biti uništeni.

Radi se o klasičnoj meri u korist krupnog biznisa, na štetu malih farmera. Zbog toga će doći do dalje proletarizacije stanovništva Srbije a strani kapital dobiće još jeftiniju radnu snagu. Ideal neoliberalizma je da ogromna većina stanovništva živi u strahu od gladi, kako bi ljudi morali da prihvataju bilo kakve poslove uz mizerne plate samo da bi preživeli.

Da stvar bude još gora, ekonomske mere vlade su potpuno neselektivne, jednako tretiraju one koji su pretrpeli veliku štetu kao i one koji su ostvarivali superprofite. Osim toga, korumpirana i nekompetentna državna administracija nije ni sposobna da organizuje efikasnu podršku privredi. Lavovski deo novca otići će režimskim klijentima. Da bi dobio izbore Vučić je svakom punoletnom državljaninu podelio po 100 evra. Novac je pribavljen zaduživanjem na međunarodnim finansijskim tržištima pod nepovoljnim uslovima.

Vanrednim stanjem upravljao je lično Aleksandar Vučić, mimo ustavnih i zakonskih procedura. Kada se vanredne mere provode bez  odgovarajuće institucionalne infrastrukture  vlast se prenosi na neformalne grupe i vrši uz brojne zloupotrebe.

U situaciji raspada svih institucija Vučić je uzurpirao vlast. On se izjašnjava o načinu lečenja, poziva telefonom obolele u bolnicama. Tako nešto je moguće zato što su politički kapaciteti društva uništeni neoliberalnom tranzicijom. Periferni neoliberalni kapitalizam u Srbiji, u kome su država i privreda potpuno podređene interesima stranog kapitala, ne može da opstane uz privid demokratije. Otuda Vučićev farsični bonapartizam. On pokušava da mehanizme vladanja koje je uspostavio tokom epidemije iskoristi kako bi posle kovida-19 uništavao opoziciju i svakoga ko mu nije po volji.

Epidemija je dovela u pitanje ideološke temelje na kojima je počivala Vučićeva autoritarna vladavina. On je, uz podršku  neoliberalne intelektualne elite, tvrdio da evropske integracije nemaju alternativu. Kriza EU će se, međutim,  produbiti, a napetosti između severa i juga će se pojačati. EU će možda uspeti da se reorganizuje i opstane, ali u njoj više neće biti mesta za Srbiju.

Vučić je do sada bio fanatični neoliberal. Njegov koncept privrednog razvoja počivao je na oslanjanju na strani kapital. Potrebno je samo napraviti povoljan privredni ambijent, a potom će strani kapital pohrliti u Srbiju i pitanje privrednog razvoja biće rešeno. Stranim kompanijama poklanjao je stotine miliona evra, a one će najverovatnije otpuštati radnike zbog nastupajuće recesije.

Vučićeva vlast počivala je do sada na podršci koju je dobijao sa Zapada. Početkom marta pokušao je da  se reorijentiše naročito prema Kini. Krleža bi rekao da traži novog gospodara kako bi nastavio da rotira oko tuđe osovine na sve četiri strane kompasa

Nedemokratska priroda političkogsistema onemogućila je formulisanje i primenu optimalne strategije države za suzbijanje pandemije. Naravno da je trebalo reagovati, radilo se o novom virusu. Smrtnost u Srbiji bi bila verovatno veća nego u Švedskoj zato što je stanovništvo staro, bolesno i izmučeno raznim krizama i ratovima do kojih je dolazilo u poslednje tri decenije. Ali, mere su planirane tako da doprinose Vučićevoj popularnosti  i da bi on demostrirao svoju moć.

Kad Vučić kaže da odlučuje  struka, treba mu verovati. Samo nisu u pitanju lekari, nego eksperti za istraživanje javnog mnjenja. Svojim naglim zaokretima on je ugrozio kredibilitet javne vlasti i tako onemogućio efikasno upravljanje krizom. Najpre se sprdao sa korona virusom, a potom je panično govorio da nećemo imati dovoljno grobalja.

Neophodno je bilo konsultovanje šireg kruga eksperata i to ne samo lekara. Kada su Nemci u Prvom svetskom ratu bili na sto kilometara od Pariza francuski predsednik Klemanso govorio je da je rat suviše ozbiljna stvar da bi bio prepušten generalima. Vojska je izvedena na ulice sa dugim cevima da bi se disciplinovalo stanovništvo, a ne virusi. Zastrašeni ljudi teže će se  vrati u stanje normalnosti. U vanrednom stanju društvo ne postoji.

Vučić je tokom pandemije oslabio državu. Pozicija  zemlje u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima biće još nepovoljnija.  Zbog ekonomske krize Srbija će ostati bez preostalih nacionalnih resursa kao što su EPS, Telekom, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini… Sve će to Vučić rasprodati kako bi ostao na vlasti. Možda i samom sebi. Najzad, oslabljena je i pozicija Srbije u vezi sa Kosovskim pitanjem.

Korumpirani državni aparat  nije u stanju da se nosi sa pandemijskom krizom. Javne institucije su prepunjene partijskim klijentima sa kupljenim diplomama koji nisu sposobni da politički misle i deluju. Oni su kadri da funkcionišu samo kao roboti koji botuju na društvenim mrežama po instrukcijama partijskih medijskih stratega. Kad izbije politička kriza postaju nemoćni.

Slobodan Jovanović je pisao da su političke strnake društva za eksploataciju države. Srpska napredna stranka je organizacija koja je spremna ne samo da očerupa državu nego i da je uništi. Radi se o klijentelističkoj izbornoj mašineriji čiji jedini cilj je da se osvajanjem i vršenjem vlasti njeni kadrovi obogate. Iako je verovatno netačno da broj njenih članova dostiže čak  700.000  izvesno je da među njima nema nijednog jedinog koji ima bilo kakva politička uverenja. Radi se o čistim lovcima na položaje lišenim  bilo kakvih obzira prema narodu i državi. Ukoliko ta mašinerija ne bude zaustavljena Srbija će nestati.

Organizacija i način delovanja SNS zamišljeni su od strane zapadnih spin doktora. Trebalo je osnovati stanku sa navodnom nacionalnom orijentacijom kako bi zapadne vlade preko nje u Srbiji ostvarile svoje političke ciljeve. Zauzvrat SNS dobija od njih podršku dok god izvršava njihove naloge.

Nije proteklih dana razgolićen samo Vučić. Ruši se i miti o nacionalnim institucijama koje su, tobože, uvek uz narod. Pre svega se radi o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i o Srpskoj akademiji nauka. Povodom dramatičnih događaja one se ne oglašavaju. Kao i uvek, podržavaju vlast. Samo jedan episkop, Grigorije,  javno je osudio nasilje i laži na kojima počiva Vučićev režim.

Srbiji predstoje teški dani. Vlast je kompromitovana i nesposobna. To se vidi i po ponašanju policije koja je provog dana demosracija u Beogradu bila sumanuto i iracionalno brutalna. U petak 10. jula delovala  je profesionalno, upotreba sile bila je proporcionalna.

To svedoči o haosu u sistemu u kome sve odluke donosi psihološki nestabilni autoritarni lider Vučić koji ne dozvoljava stručnim ljudima da obavljaju svoj posao. Državni aparat je razoren, dobrim delom i kriminalizovan i potpuno stavljen u službu njegove lične vlasti.

Epidemija se ponovo širi, bolnice su pretrpane, medicinsko osoblje na ivici snaga. Državnom lekarskom timu koji bi terbalo da suzbija zarazu više niko ne veruje. Ekonomske i socijalne posledice krize tek će se osetiti.

Srpska desnica sa interneta izašla je na ulice. Divlji bes njenih ekstremista onemogućava da se kriza reši na razuman način. Ne postoji ni jedna institucija ili politička organiazcija koja je u stanju da artikuliše nezadovoljstvo građana i formuliše koherentan politički program koji bi državu i društvo spasio od propasti.

Kad staro umire, a novo ne može da se rodi nastupa vreme monstruma, pisao je Gramši. Viljem Batler Jejts u pesmi Drugi dolazak iz 1919 kaže:

„ Sve se razliva; središte popušta;

Puko bezvlašće preplavljuje svet,

Kulja krvomutna plima, na sve strane

Obred nevinosti davi se u njoj;

Najbolji ni u šta ne veruju, dok se

Najgori nadimaju od žestine. 

Miroslav Samardžić (nspm.rs)

(Autor je politikolog iz Zrenjanina)