Nemanja Šarović, jedan od funkcionera i sada već bivših poslanika Srpske radikalne stranke, nakon gotovo četvrt veka razišao se sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem i svojim političkim ocem.
Podneo je ostavku na sve funkcije i članstvo u stranci i odlučio da politički put nastavi samostalno.
„Jedina prava i ispravna odluka je da se povučem iz organizacije koju je Šešelj osnovao i da borbu za ostvarenje ideala u koje bezrezervno verujem nastavim samostalno“, naveo je Šarović u ostavci.
Da Šarović i ostali poslanici SRS imaju različit pogled na dnevnu politiku, delovanje naprednjaka i njihovog lidera Aleksandra Vučića bilo je više nego vidljivo tokom poslednjeg skupštinskog saziva.
I dok su radikali izbegavali da kritikuju Vučića, čak i njegove pregovore o statusu Kosova i Metohije, a žestoko se obrušavali na ministre Zoranu Mihajlović i Zlatibora Lončara, Šarović je to činio dosta često.
Tvrdio je da je Vučiću potrebna psihijatrijska pomoć, da je on izdajica i saradnik ubice i krvnika.
Smatra se da je ovo ustvari okidač sukoba sa Šešeljem koji izgleda ima tajni dogovor sa Vučićem. Nejasna je Šešeljeva uloga u predaji Kosova pošto se po tom pitanju ne čuje da je živ.
Nije učestvovao u hajci i vređanju koleginica iz drugih poslaničkih grupa, ali ni radikali nisu učestvovali u njegovoj odbrani kada su ga naprednjaci napadali.
Od početka svog političkog angažmana Šarović je u SRS. Tokom 2004. izabran za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave stranke.
Bio je predsednik Gradskog odbora SRS u Beogradu od 2004. Bio je i odbornik SRS u opštini Stari grad i šef odborničke grupe u Skupštini Beograda.
Nakon odlaska Aleksandra Vučića sa funkcije generalnog sekretara SRS, bio je viđen kao kandidat za naslednika na tom mestu, ali je na to mesto izabrana Elena Božić Talijan.
Kasnije je ipak postao zamenik predsednika SRS, a od 2007, uz izvesne prekide, bio je poslanik.
(Danas)