Kad se diktatura ovako pokaže, kraj je blizu

Nisam sigurna da postoji zahtev koji bi ova vlast uslišila, a koji bi je i minimalno mogao abolirati od zločina koji je učinila nad državom, nad građanima, nad moralom, nad čestitošću, nad lepotom života, nad našim vazduhom, našim rekama i našom zemljom, kaže za Nova.rs pozorišna rediteljka Milica Kralj, govoreći o protestima koji se ovih večeri odvijaju na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije.

“‘Sinoć ste svi mogli da vidite…’, kaže predsednik Srbije povodom protesta. Obraća se valjda samo gledaocima N1 jer osim njih niko ništa nije ni mogao da vidi”, napisala je pozorišna rediteljka Milica Kralj na svom profilu na Fejsbuku. Od kako su počeli protesti u Beogradu,  a potom i u drugim gradovima Srbije, ona deli komentare na društvenim mrežama isključivo o tim dešavanjima. Nije trenutno u zemlji, ali da jeste, kaže, sigurno bi bila na ulici.

Kao “okidač” za proteste navode se poslednja obraćanja predsednika Vučića i najava novog policijskog časa, ali se čini da su motivi značajno dublji. Kako gledate na proteste i šta je, po vašem mišljenju, osnovni razlog?

– Osnovni razlog može biti bilo koji od milion razloga koji se talože, trpe, gutaju, guraju pod tepih, godinama. Možda je razlog laganje vlastodržaca koje je prešlo sve mere u vreme pandemije i postalo odveć transparentno i nepodnošljivo uz podršku kriznog štaba, režimskih medija i ćutanje javnog servisa. Možda je razlog bahatost vlasti. Možda pretnje i ucenjivanje građana. Možda su razlog mrtvi očevi, mrtve majke i prijatelji čije umrlice se cepaju da bi se silovala istina. Možda kičma ne trpi više jahanje raznih nitkova, pa se sad ljudi za život bore. Šta god da je, kulminiralo je našim sučeljavanjem sa činjenicom da ne postoji niti jedna institucija države kojoj možemo verovati. A možda smo se jednostavno smučili sami sebi što smo ćutali, što su sve struke nemo trpele teror “struka po meri stranke”, pa sad svedočimo zgarištu morala i vrednosti, zakona i ustava. A možda svako ima svojih ličnih milion razloga, pa je jedan od njih samo prekipeo već kipući prag trpljenja.

Kako vama izgledaju obraćanja predsednika Vučića?

– Posle njegovih najnovijih dela, njegova obraćanja više nema potrebe da komentarišem. Niko toliko nije mrzeo nas građane. To je jasno pokazao i sad – organizovanjem nekakvih svojih brižljivo negovanih huligana koji su izigravali čas policajce u civilu te tukli i hapsili građane, čas “građane” koji su imali ulogu da vređaju opozicione lidere i da izazovu nerede, pa da policija može da reaguje. I onda – na građane jedino nije izveo one “migove” koje valjda još nisu uspeli da sklope, a skupo su plaćeni našim parama. Nije više ništa do njega. Njemu se može. Opet kažem, ključno je pitanje ko smo mi.

Kako biste opisali odgovor vlasti na proteste i reakcije policije?

– Iskreno, muka mi je. Trideset godina nas “naša” policija redovno mlati na ulicama. Oni nas mlate, a vlast govori da smo mi krivi. To je valjda zlostavljanje? Za sve su danas krivi građani. A oni na vlasti su pošteđeni svake odgovornosti. To nije više održivo. Za današnju vlast kada 10 policajaca ubija mladića od batina nije čin nasilja, jer ubijani mladić nije isukao partijsku knjižicu vladajuće stranke. Ipak, u ovako morbidnom osmišljavanju protesta otišlo se predaleko i diktatura je sasvim ogoljena. I kad se diktatura ovako jasno pokaže, tu počinje i njen ubrzani kraj.

Podelili ste na Fejsbuku slogan “Ćale, ovo je za tebe”. U međuvremenu je predsednik negirao tvrdnje da je slikar Ljubiša Đurić preminuo dok je čekao da bude priključen na respirator, a za njegovog sina Petra rekao da je, navodno, ranije imao prekršajne prijave… Liči li vam to na pokušaj difamacije i vidite li ih još u nečemu kada se govori o učesnicima protesta?

– Kako pristojan čovek da to komentariše? Sramota je izbledela reč. Večito nas dele na naše i njihove, pa je sad sasvim transparentno da Za našu decu nije planirano isto što Za njihovu decu, pa tako ni Naši očevi nisu vredni koliko Njihovi očevi. Samo ako “Ćale, ovo je za tebe” postane simbol protesta protiv tiranije i besomučnog laganja, to će biti nepobediva snaga. Pa čekajte, ima još ćalaca… Ćerka doktora Lazića tužila je doktora za nesavesno lečenje oca i dobila odgovor komisije da nesavesnog lečenja nije bilo, a predsednik komisije koji je odlučivao je dotični tuženi doktor? Pa šta je to? Kakav je to čovek? A mi? Zar Srbija nije doktora ispraćala uz “Marš na Drinu”, kao heroja, uz suze i veliko poštovanje, pa se ućutala sad? Znate kako – “Ćale, ovo je za tebe” – nema cenu.

Kako vidite budućnost aktuelnih protesta i koje zahteve biste vi lično istakli?

– Teško mi je da predviđam budućnost zaista, pa ona ja iz kolone 96/7 nikad ne bi pomislila da je ovo danas moguće. Teško mi je i što nisam izravni učesnik protesta jer fizički nisam u Beogradu. Tužno je i strašno što smo toliko dugo trpeli i nismo bili jedinstveni, pa se sad sve ubrzano i drastično dešava u vreme užasnog virusa. Bojim se cene našeg čekanja da reagujemo. Ali nisam sigurna da postoji zahtev koji bi ova vlast uslišila, a koji bi je i minimalno mogao abolirati od zločina koji je učinila nad državom, nad građanima, nad moralom, nad čestitošću, nad lepotom života, nad našim vazduhom, našim rekama i našom zemljom.

(Nova.rs)