Borba Info Vesti
Kritike koje su zbog Zakona o slobodi veroispovesti stigle na račun crnogorskih vlasti od strane poslanika Evropskog parlamenta i britanskih parlamentaraca ukazuju da je Đukanović progonom SPC prešao sve crvene linije i izgubio podršku Zapada koji od njega polako diže ruke.
Ovako sagovornici Sputnjika, karijerni diplomata u penziji dr Zoran Milivojević i istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković tumače poruke poslanika Evropskog parlamenta iz redova Evropskog hrišćanskog političkog pokreta objavljene u Deklaraciji o crnogorskom Zakonu o slobodi veroispovesti, i ocene koje su britanski poslanici Tim Faron i Stiv Bejker izneli u autorskom tekstu za Njuzvik.
Dok su evroparlamentarci ukazali na to da je crnogorski zakon donet u spornoj atmosferi i suprotno preporukama Venecijanske komisije i pozvali vlasti u Podgorici da „ukoliko je potrebno postojeći zakon izmene“, poslanici britanskog parlamenta bili su mnogo oštriji u oceni da je „u Crnoj Gori na delu velika krađa oltara“, uz poruku da „NATO treba da zaštiti hrišćane od vlasti u toj zemlji“.
Milo gubi podršku Zapada zbog progona SPC
Diplomata dr Zoran Milivojević ove poruke o progonu hrišćana u Crnoj Gori vidi kao signal da je Đukanović konačno izgubio podršku Zapada i da je sva prilika da će na sledeće izbore morati da ide bez nje, u okolnostima koje je sam nametnuo i specifičnom stanju u zemlji gde mu se „dogodio narod“.
„Gospodin Đukanović je ispunio sve ono što je bilo u strateškom interesu Zapada – odvojio je Crnu Goru od zajednice sa Srbijom, ušao je u NATO bez referenduma, koristeći političku većinu i instrumente vlasti, priznao je Kosovo i pokvario je odnose sa Rusijom. Dakle, jasno se stavio na poziciju zapadnih centara moći vezano za ovaj region i stavio je državu u funkciju tih interesa. Međutim, Zapad sada ima jedan jedini interes, a to je da postoji kontinuitet u pogledu položaja Crne Gore i da se ne dovodi u pitanje priznanje Kosova, članstvo u NATO i spoljnopolitička orijentacija, i nije im više obavezno važno da na čelu bude Đukanović. On, naime, svojim postupcima kompromituje demokratske standarde i institucije, pogotovo sada kada je Crna Gora otvorila poslednje poglavlje i kada je ta priča oko evrointegracija ušla u neku završnu fazu“, primećuje Milivojević.
Kako kaže, Zapadu je jako važno da režim u CG i stanje u toj zemlji ima sve elemente demokratskih vlasti i institucija i neku vrstu vladavine prava.
„Na Zapadu su očigledno digli ruke i doveli u pitanje najdužeg vladaoca u Evropi“, ocenjuje iskusni diplomata.
Progonom SPC Milo prešao sve crvene linije
I istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Milo Đukanović prešao sve moguće crvene linije u progonu Srpske pravoslavne crkve i u totalitarnom ponašanju.
„Zapadni centri moći itekako iz interesa tolerišu svojim partnerima razne stvari. Ali ovde je Đukanović došao do tačke kada je postalo nemoguće to tolerisati, pogotovo kada se radi o zapadnim političarima konzervativno-hrišćanskih usmerenja. Naprosto, udar i progon hrišćanske pravoslavne crkve i svake druge hrišćanske crkve za njih je nešto što ne može da se toleriše. Takođe, Zapad je pragmatičan i oni polaze od toga da su Crnu Goru uvukli u NATO i sada im ne treba destabilizacija te zemlje, unutrašnji sukobi i tenzije, a Milo generiše atmosferu građanskog rata. Otuda Zapad iz svojih interesa ne želi dalje sukobe jer je za NATO i Zapad velika sramota da se u jednoj članici proganja hrišćanska crkva i da to još izazove masovne sukobe i tenzije“, ocenjuje Anđelković i dodaje da je progon crkve u Crnoj Gori danas gori nego u doba komunizma.
Odlučnost srpskog naroda, vernika i same SPC da ne odustane od nastojanja da se sporni zakon ne primeni doprineo je, između ostalog, ovakvoj reakciji Zapada, kaže Zoran Milivojević dodajući da je nivo nezadovoljstva u Crnoj Gori porastao do te mere da je vrlo verovatno da DPS i Milo Đukanović više nemaju većinu.
„Zapadu je potpuno jasno da situacija u regionu i srpsko pitanje imaju svoju težinu i da je o tome potrebno voditi računa, a u kontekstu nastojanja da se ovaj region uključi u zapadnu sferu interesa i imajući u vidu sve ono što je vezano za Srbiju, njen položaj, kosovsko pitanje i buduće odnose na ovim prostorima“, ukazuje Milivojević.
Na pitanje da li će Đukanović poslušati Zapad ako već nije čuo svoje građane, istoričar Dragomir Anđelković kaže:
„Mislim da u prvom momentu neće jer ne sme pred izbore. To bi izgledalo kao njegova slabost. Ali, u drugom koraku verovatno će probati da nađe kompromis sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da smiri tenzije, jer ovo za njega postaje jako opasno. SPC sa druge strane ne sme da pristane ni na kakav kompromis, već mora da insistira na trajnom rešenju koje uvažava njen status i sadašnji karakter. To znači da je SPC nedeljiva i jedinstvena i nikakav kompromis na uštrb toga ne sme da se prihvati.“
Dragomir Anđelković je mišljenja da će Đukanović posle izvesnog vremena morati da povuče antidemokratski, totalitarni zakon koji je faktički bio usmeren ka nacionalizaciji imovine SPC i njenom poništavanju.
Milivojević, pak, veruje da Đukanović neće imati puno sluha za poruke zapadnih centara moći.
„On će koristiti sva sredstva, uključujući i elemente daljeg zaoštravanja i primene sile, kako bi obezbedio uslove da dobije još jedan mandat. Sudeći po njegovom mentalnom sklopu, načinu i dužini vladanja on nije spreman da se toga odrekne, kao ni njegovo najbliže okruženje koje je iz svega toga profitiralo. Tu je stvoreno jedno jezgro koje će do zadnjeg trenutka nastojati da obezbedi kontinuitet vlasti i vladavine“, uveren je Milivojević.
Podsetimo da su evroparlamentarci u Deklaraciji o crnogorskom Zakonu o slobodi veroispovesti poručili da Evropska komisija treba pažljivo da prati rezultate Vlade Crne Gore u pogledu slobode veroispovesti, budući da ona čini ključni element procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Sandra Čerin (Sputnik)
