Donald Tramp je već platio političku cenu zbog činjenice da je, na neki način, ipak raskrstio sa američkom politikom koja se ogledala u stavovima – „hajde da bombardujemo po jednu zemlju na svake dve godine“ ili „hajde da stalno širimo svoj uticaj vojnim putem i da to nazivamo humanitarnim intervencijama ili borbom za ljudska prava“.
Ovako Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja „Nedeljnika“ za Sputnjik komentariše izjavu američkog predsednika da američka vojska više neće obnavljati druge zemlje, niti će rešavati tuđe konflikte, kao i da SAD „završava eru beskonačnih ratova“.
Nema više „humanitarnog bombardovanja“
Komentarišući govor koji je Donald Tramp održao pred diplomcima vojne akademije Vest Point, u kojem je naveo da se „Vašington vraća osnovnim principima prema kojima je glavni zadatak vojnika da brani i odlučno štiti Ameriku od spoljnog neprijatelja“ i da u obaveze američkih vojnika ne spada da razrešavaju „drevne konflikte u dalekim zemljama za koje mnogi ljudi nisu ni čuli“, iz čega se može zaključiti da se Amerika više neće upuštati u „humanitarna bombardovanja“, sagovornica Sputnjika kaže da ove poruke nisu novost, ali jesu na liniji dosadašnje politike američkog predsednika.
„To je ono čime je Tramp na sebe navukao i toliku omraženost „duboke države“, odnosno te etablirane spoljnopolitičke, a delom i vojne elite. Dakle, ovo je Tramp celo vreme govorio i on se tako i ponaša. On nije započeo nijedan novi rat. Pritom, bilo je veoma upadljivo da kada bi učestvovao u nekim starim američkim ratovima, odnosno kada bi poslao bombardere protiv Sirije u nekim izolovanim slučajevima, dobijao bi apsolutnu podršku i oduševljeni pristanak i svojih najvećih političkih protivnika u medijskoj i spoljnopolitičkoj eliti“, objašnjava Smajlovićeva.
Govor u Vest Pointu se, dodaje naša sagovornica, zapravo ističe jedino time što je američki predsednik ponovio neke stvari koje su za njega sada postale potpuno standardne i što nije uspeo u tome da jednim novim govorom alijenira jedan novi deo američke populacije.
„On je u poslednje vreme imao, po mom mišljenju, dosta pogrešnih koraka. To se, na neki način, da razumeti jer su ljudi iz organa reda njegova gotovo najvažnija baza, oni su njegovi najžešći podržavaci, pa se nije moglo očekivati da on stane na stranu ljudi koji protestuju protiv policije. Ali, u svakom slučaju, govor u Vest Pointu je poseban samo po tome što Tramp nije napravio nikakav gaf, nikakav novi pogrešan potez“, ukazuje Ljiljana Smajlović.
Tramp je, kaže, ponovio ono što je već njegova standardna priča kad je reč u ulozi Amerike.
„On je to obećavao u svojim predizbornim govorima i to je ono što je ispunio, a što je toliko rasrdilo mnoge njegove protivnike iz spoljnopolitičkog i medijskog establišmenta“, primećuje sagovornica Sputnjika.
Amerika će i dalje biti „svetski policajac“, ali Tramp neće u rat
Na pitanje da li je realno da Amerika prestane da bude „svetski policajac“, Smajlovićeva kaže da nije, jer SAD upravo ulaze u veliku konfrontaciju sa Kinom, pa se može očekivati loš razvoj događaja u Južnom kineskom moru.
„Dakle, nije realno da Amerika počne da se ponaša kao bilo koja druga država koja se nikome ne mešta u unutrašnje poslove, ali jeste realno da Tramp ne uđe u neki novi rat jer vidimo da on stvarno povlači vojsku. Možemo, poput njegovih kritičara, reći da on jeste najavio povlačenje 9500 vojnika iz Nemačke samo zato što je bio ljut na Angelu Merkel, ali to se uklapa u ono što je stalno govorio – „zašto da SAD brani Evropljane“, „zašto da svoju ulogu u svetu tako skupo plaćamo“ i tako dalje. Tramp se zaista izvlači iz starih ratova“, ocenjuje Ljiljana Smajlović.
Kako dodaje, američki predsednik je napravio ugovor u Avganistanu koji nije mirovni ugovor, ali jeste ugovor o tome kako da on povuče svoje trupe. To su, kaže, sve stvari koje su konzistentne sa onim što je najavljivao u kampanji pre tri i po godine, kao i sa onim što je rekao u Vest Pointu.
Upitana kako se Trampova izjava uklapa u američku podršku namerama Izraela da anektira palestinske teritorije na Zapadnoj obali reke Jordan i u Jordanskoj dolini, naša sagovornica kaže da je Džon Bolton, Trampov smenjeni savetnik za nacionalnu bezbednost rekao da tokom saradnje sa Trampom nije video niti jedan potez koji nije bio sračunat na izborne šanse američkog predsednika.
„Trampova podrška Izraelu je čvršća nego što je bila podrška mnogih predsednika pre njega, ali ta podrška je njemu neka protivteža za ove strukture koje bi bile besne zbog te njegove politike povlačenja, barem iz novih ratova. On održava veze sa Izraelom i podržava Netanijahua u zaista vrlo agresivnim potezima, ali mislim da to radi ne sa namerom da angažuje američku vojsku bilo gde, već sa namerom da proda mnogo oružja. Njega uopšte ne interesuje kako će Izrael da koristi to oružje i to ne govori o tome da je njegova spoljna politika agresivna, već da je agresivna njegova unutrašnja politika, pa on agresivno traži saveznike koji mogu da mu pomognu na izborima“, primećuje Smajlovićeva.
Ti saveznici su se, zaključuje Ljiljana Smajlović na kraju razgovora za Sputnjik, američkom predsedniku do sada isplatili.
„Sve što je uradio za Izrael, a što je mnogima od nas izgledalo katastrofalno po svetski mir, njemu se strahovito politički isplatilo na unutrašnjem planu i očekujem da će to i da nastavi da radi“.
Sandra Čerin (Sputnik)