TIJERI MEJSAN: SAD su trebale da se rasformiraju nakon raspada Sovjetskog Saveza

Istoričar Kevin Filips je dokazao kako je anglosaksonska kultura dovela do tri uzastopna građanska rata. Ovo što gledamo u SAD mogao bi biti početak četvrtog

Protesti širom Zapada protiv rasizma u Sjedinjenim Državama prikrivaju evoluciju tamošnjeg sukoba. On je evoluirao od preispitivanja nasleđa crnačkog ropstva do sukoba koji može da dovede u pitanje integritet zemlje.

Prošle nedelje sam istakao da su Sjedinjene Države trebale da se rasformiraju nakon raspada Sovjetskog Saveza za koji su bile vezane. Međutim, imperijalistički projekat (vođenje „beskrajnog rata“) koji je predvodio Džordž V. Buš omogućio je oživljavanje države nakon napada 11. septembra 2001.

Takođe sam istakao da se poslednjih decenija stanovništvo dosta kretalo kako bi se pregrupisalo prema kulturnim afinititetima. Međurasni brakovi su ponovo postali retki. Zaključio sam da bi integritet zemlje bio ugrožen kada bi se necrnačke manjine uključile u sukobe.

Upravo je to ono čemu svedočimo danas. Više se ne radi o sukobu između crnaca i belaca, budući da su belci većina u nekim antirasističkim demonstracijama, da su se Hispanoamerikanci i azijski Amerikanci pridružili protestima, a sada se umešala i Demokratska stranka.

ČETVRTI GRAĐANSKI RAT?

Još od vremena kada je Bil Klinton bio na vlasti, Demokratska stranka se poistovetila sa procesom finansijske globalizacije, što je stav koji je Republikanska stranka kasno podržala, premda ga nikada u potpunosti nije usvojila.

Donald Tramp predstavlja treći put: put ka ostvarenju „američkog sna“, tj. put preduzetništva, a ne finansija. Izabran je zahvaljujući tome što je objavio da mu je Amerika na prvom mestu, što se ne odnosi, kako se tvrdilo, na pronacistički izolacionistički pokret iz 1930-ih, već – ipostaviće se – na preseljenje radnih mesta. Njega je sigurno podržala Republikanska stranka, iako je ostao „džeksonijanac“, a nikako ne „konzervativac“.

Kao što je istoričar Kevin Filips – izborni savetnik Ričarda Niksona – pokazao, anglosaksonska kultura dovela je do tri uzastopna građanska rata:

– prvi engleski građanski rat, poznat kao „Velika pobuna“ 1642-1651 (u kojem se lord Kromvel suprotstavio Čarlsu I);

– drugi engleski građanski rat ili „Rat za nezavisnost od Sjedinjenih Država“ (1775-1783);

– i treći anglosaksonski građanski rat ili samo „Građanski rat u Sjedinjenim Državama” (1861-1865).

Ono čemu danas svedočimo bi nas moglo dovesti do četvrtog. Čini se da je to stav bivšeg ministra odbrane generala Džima Matisa, koji je nedavno za Atlantik izjavio da je zabrinut zbog toga što se predsednik Tramp odlučio za politiku podela, a ne za politiku ujedinjenja.

Vratimo se na istoriju Sjedinjenih Država da vidimo koje su suprotstavljene strane. Populistički predsednik Endrju Džekson (1829-1837) uložio je veto na zakon o obnovi banke Federalnih rezervi (FED), koju je osnovao Aleksandar Hamilton, jedan od očeva ustava, koji se založio za federalizam jer je bio žestoki protivnik demokratije. Baš kao što se Džeksonov đak, Donald Tramp, danas protivi FED-u.

Dvadeset godina nakon Džeksona, počeo je „građanski rat“ na koji se danas pozivaju svi demonstranti. Prema njihovim rečima, on je robovlasnički jug suprotstavio humanističkom severu.

Pokret koji je započeo rasističkim vestima (linčovanje crnca Džordža Flojda od strane belog policajca iz Mineapolisa) danas se nastavlja uništavanjem statua južnjačkih generala, uključujući Roberta Lija. Akcije ove vrste su se već odigrale 2017. godine, ali ovaj put dobijaju na značaju jer u njima učestvuju i guverneri iz Demokratske stranke.

Međutim, ovaj narativ uopšte ne odgovara realnosti: na početku građanskog rata, obe strane bile su robovlasničke, a na kraju su obe strane bile antirobovlasničke. Okončanje ropstva se nije dogodilo zbog abolicionističkog pokreta, već zbog potrebe dveju strana da regrutuju nove vojnike.

Građanski rat je suprotstavio bogati, katolički i poljoprivredni jug industrijskom severu koji je težio ka sticanju bogatstva. Rat se iskristalisao oko pitanja carina za koje je jug verovao da treba da budu postavljene od strane federalnih država, a sever nameravao da ukine jer je smatrao da carine treba da odredi federalna vlada.

TRAMP U SITUACIJI GORBAČOVA

Stoga, uništavanjem južnjačkih simbola, aktuelni demonstranti ne napadaju ostatke ropstva, već osuđuju južnjačku viziju Unije. Naročito je nepravedno skrnaviti spomenika generala Lija, koji je okončao građanski rat odbijajući da ga nastavi gerilskim ratovanjem sa planina i opredeljujući se za nacionalno jedinstvo. U svakom slučaju, ove degradacije efikasno popločavaju put ka četvrtom anglosaksonskom građanskom ratu.

Danas pojmovi juga i severa ne odgovaraju više geografskim realnostima: pre će biti da je Dalas suprotstavljen Njujorku i Los Anđelesu. Nije moguće izdvojiti aspekte istorije jedne zemlje koje neko smatra pozitivnim i uništiti sve one koje neko smatra negativnim a da se u tom procesu ne dovede u pitanje sve što je na osnovu te istorije izgrađeno.

Pozivajući se na izborni slogan Ričarda Niksona iz 1968. godine „Zakon i red“, predsednik Donald Tramp ne pokušava da propoveda rasnu mržnju, kao što mnogi tvrde, već se vraća razmišljanju autora tog slogana Kevina Filipsa (citiranog iznad). Njegov plan je da učini da misao Endrjua Džeksona trijumfuje nad finansijskom klikom oslanjajući se na južnjačku kulturu, a ne da izazove dezintegraciju njegove zemlje.

Predsednik Donald Tramp našao se u situaciji koju je Mihail Gorbačov doživeo krajem 1980-ih: ekonomija – ne finansije – njegove zemlje bila je u oštrom decenijskom padu, ali njegovi sugrađani su odbijali da uvaže posledice. Sjedinjene Države mogu preživeti samo postavljanjem novih ciljeva. Takva promena je posebno teška u doba recesije.

Paradoksalno je to što se Donald Tramp drži „američkog sna” (tj. mogućnosti stvaranja bogatstva) u uslovima kad je američko društvo u sukobu, kada srednja klasa nestaje i kada novi imigranti više nisu Evropljani. U isto vreme, samo njegovi protivnici (FED, Volstrit i Silikonska dolina) predlažu novi model, ali na štetu masa.

Problem SSSR-a bio je drugačiji, ali je situacija bila ista. Gorbačov nije uspeo i Sovjetski Savez se raspao. Bilo bi iznenađujuće ako bi naredni američki predsednik, ma ko on bio, imao uspeha.

Preveo Radomir Jovanović (Standard.rs)

Izvor orientalreview.org