Mihailo Medenica: “I ne laži više, ne moramo da izgubimo baš ništa, no si se zavetovao gazdama da ćeš izdati”

Koliko je to Kosova i Metohije dovoljno, bedniče, da ga bude potaman za tvoje lažne pobede?

Za velike govore malog i mizernog čoveka kojeg preziru i onu što mu se dive?

Kliču ti, Vučiću, nemajući hrabrosti da uzviknu šta ti zaista misle, shvataš li?

Shvataš, i ne smeta ti, prezireš i ti njih, na tome počivate- uzajamnoj mržnji zarad proklete ljubavi prema goloj vlasti, no…

Koliko je to Kosova i Metohije dovoljno Srbiji?

Veliš, “borićeš” se da izgubimo najmanje što moramo…

Nije to borba, Judo, već gola i najbezočnija veleizdaja!

Boriš se za najviše!

Ne za koji metar Kosova i Metohije već svaki metar!

I ne laži više, bedniče, ne moramo da izgubimo baš ništa, no si se zavetovao gazdama da ćeš izdati koliko god budeš mogao, po cenu da Srbije ostane toliko da na nju posadiš fotelju, zavališ se i gledaš kako se sve okolo ruši i sunovraćuje, a narod slavi ambis verujući da je i pad- let…

Rekao sam i napisao nebrojeno puta i ponavljaću dok je glasa u meni: NIJE KOSOVO I METOHIJA TEK ŠAKA ZEMLJE, VEĆ JE SRBIJA ŠAKA JADA BEZ NJEGA!!!

Nema druge istine.

Nema postojanja Srbiji bez zavetne svetinje, a ti kompromisi za koje se “lavovski boriš” ništa su do ubeđivanje majke kako su svanuća najepša nad grobom sina…

Veruj, Judo, grdno se varaš ako misliš da će izdaja proći!

Ništa ti o Srbinu ne znaš, baš ništa!

Neka je i đudnjiv i ćutljiv i lenj i naopak i prek i strašljiv i potkupljiv, neka je svakakav ali kad mu zaoreš po duši, kad ga ščepaš za srce, kad mu udariš na grobove i kolevke- nema te sile koja pred njim nije kajno pala na kolena!

Zapamti, ne poznaješ Srbina jer ga prezireš, jer ne shvataš da je biti Srbin- nebesko plemstvo, da nije to tek puka nacionalnost već živa veđa vekova…

Veđa istkana baš na Kosovu i Metohiji, a gde bi drugo do tu gde u tri stope zakoračiš prađedovim, svojim i praunučićevim tragom..?

Ništa ti o Srbiji ne znaš ako zaista misliš da je raspeta- nemoćna!

Da na krstu pati, zapomaže, vrišti u bolu i očaju…

Peva, beno!
Peva, večna i divna!

Srbija je, ludo, priprata nebesnog manastira, nebo joj ikonopisano, planine monaška bratstva, livade setrinstva gračaničkih vekova, reke litije nezaustavne…

Ej, Judo, Gospod nam je razmerio svetinju- ko si ti da metriš koliko je dovoljno da ne bude peviše?!

Za to su bolji od nas živeli i stradali, misliš li da ćemo dozvoliti da budemo prec potomaka što će nas u stidu prećutkivati?!

Ne igraj se, Vučiću!

Ne igrajte se ni vi što se tobož borite protivu njega žaleći što mu niste više nalik!

Slušam vas i ne čujem da vam je Kosovo i Metohija temeljaš!

Neki od kamičaka u cipeli jeste, ali temeljaš…

Ako imate kakvu rezervnu zavetovinu, kakve visočije Dečane, veću Hoču, divniji Prizren, rastrčaniji Drim ili blagoslovenije Prokletije- recite, da ovaj mučeni narod zna da je veća jagma za poljupcem u Getsimanskom vrtu negoli za mesto na Golgoti?

Znaće narod da “ceni” i “nagradi”…

Recite, pošto na Vučićeve ljute “bitke” uglavnom ćutite- jel i vama koji metar Kosova i Metohije dovoljan, ili nema Srbije bez poslednjeg metra svetinje?!

Da ponovim- Vučiću, ništa ti o Srbinu ne znaš, baš ništa, no ako ti se toliko žuri naučićeš…

Vi, gospodo što jurišate na fotelju umesto na Kajmakčalane- čini se da više znate o Vučiću nego o Srbiji, pa upamet se, nije ovo tek puko glasačko telo no telo predaka i potomaka naših.

Ko na veleizdaju ćuti- u veleizdaji saučestvuje, i ne zaluđujte se da će Srbija oćutati!

Jeste tiha, pospana, lenja, no nije li takav i potok dok ga bujica ne načini silom pred kojom i mora talasima uzmiču..?

Mihailo Medenica (dva u jedan)