Borba Info Vesti
Usred teške bitke sa pandemijom virusa korona, suočen sa antirasnim, pa i nasilnim demonstracijama širom Amerike, Donald Tramp je, kao „grom iz vedra neba“, doneo odluku o povlačenju trećine američkih vojnika iz Nemačke.
Još se ne zna motiv za potez o kome ni administracija Bele kuće nije zvanično progovorila i koji je iznenadio Berlin.
Saveznike, a pogotovo one u Nemačkoj, Tramp o razlozima tog poteza nije obavestio. Prema pisanju Volstrit džornala, predsednik SAD je Pentagonu naredio da do septembra smanje broj američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj. Reč je o povratku 9.500 vojnika, gotovo trećini kontigenta.
Poznavalac prilika u Nemačkoj, gde je bio dopisinik „Politike“, Miroslav Stojanović kaže da je Tramp neusmnjivo bio ljut zbog odluke nemačke kancelarke Angele Merkel da ne dođe u Vašington na samit G7, što je njemu bilo jako važno, ali da to ovde ipak nije presudno. On podseća da je Tramp i ranije najavljivao povlačenje vojske, pa i prošle godine kada mu je u gostima bio poljski predsednik Andžej Duda. Tada se počelo spekulisati da ti vojnici u stvari ne bi bili vraćeni kući nego preseljeni u Poljsku i možda u baltičke zemlje, gde bi ih rado dočekali.
Prilikom posete Dude SAD-u bilo je govora o tome da bi Poljska čak prihvatila i da finansira američku vojsku u svojoj zemlji i da obezbedi infrastrukturu jer ima stare kasarne i verovatno ne bi bilo previše komplikovano da se to obezbedi. Poljska je, kako podseća, tražila da SAD otvori velike baze na njenoj teritoriji, objašnjavajući to strahom od Rusa.
Stojanović veruje da će se pre desiti varijantra o premeštanju američkih vojnika, jer zahvaljujući njima, bilo tako ili u okviru NATO-a, Evropa je, jedino mesto gde su Amerikanci još, na neki način, gazde.
Naš sagovornik, pritom, napominje da Tramp neće da povlači nuklearno oružje, što bi Nemce mnogo više radovalo.
„Što se vojnika tiče, ti kontigneti su već dosta smanjeni i tamo ih je oko 35.000 i to je velika baza u Nemačkoj, najveća u Evropi. Nemačka im je izuzetno važna, jer odatle iz vazduhoplovnih baza u Ramštajnu oni poleću ka Avganistanu, Iraku i Africi. To su, praktično, njihovi zabrani i Nemci tamo nemaju nikakvog uvida u to šta se zaista događa“, napominje Stojanović.
Na pitanje, šta će Trampova odluka značiti za Nemačku, da li će imati neke posledice, Stojanović ukazuje na ljutnju Nemačke jer Amerikanci povlačenje vojnika nisu zvanično najavili, što se gotovo nikada do sada nije desilo.
„Kad god se povlače takvi radikalni potezi uvek je u ‘zapadnoj familiji’ funkcionisao dogovor da se prethodno, u okviru NATO-a, ili bilateralno, sporazumeju. Ovoga puta je to došlo kao grom iz vedra neba i to iznenađenje potvrđuje osećanje, ne samo nemačko, nego evropsko, da se transatlantski odnosi zaista hlade i da rascep na Atlantiku biva sve dublji. Amerikance, praktično, ne interesuje Evropa koliko je proteklih decenija i njihovo strateško političko težište sve više se pomera prema Dalekom istoku i Kini“, objašnjava Stojanović.
On ukazuje i na ekonomske posledice koje će ovakva Trampova odluka imati po Nemačku. Ona, kako napominje, profitora od boravka američkih vojnika u tim bazama u kojima je zaposleno između 12 i 13 hiljada Nemaca.
Na to treba dodati i njihovo snabdevanje, a Amerikanci su preko svog doskarašnjeg ambasadora u Berlinu Ridžarda Grenela, optuživali Nemce da ne snose troškove koliko bi trebalo za američke vojnike. Ne samo što ne uplaćuju pun budžet od dva odsto BDP-a za finansiranje NATO-a, nego i ne plaćaju koliko bi trebalo za tih skoro 35.000 američkih vojnika i još 17.000 njihovih civila, koji štite nemačku bezbednost.
„Americi bode oči i to što Nemačka u razmeni sa njima ima ogroman suficit. Tramp je odavno optuživao Nemačku da to veštački drži i da je to nefer trgovina što se mora promeniti, inače će uvesti sankcije za glavne nemačke proizvode kao što su automobili“, napominje sagovornik Sputnjika.
Novim potezom Tramp je, po mišljenju Stojanovića, saveznicima hteo da pokaže da drži reč da će kažnjavati one koji ne ispunjavaju svoje obaveze prema NATO-u i američkim vojnicima, ali i da biračkom telu u Americi dokaže da ispunjava obećanja o povlačenju američkih vojnika s raznih strana sveta.
Stojanović podseća da je Tramp kao suverenista, u predizbornoj kampanji najavio da više neće voditi ratove i da mu je ispred svega Amerika koja više neće globalno da funkcioniše kao svetski policajac. Tako je već povlačio vojsku iz Sirije, Pakistana, objašnjavajući da neće da troši pare američkih poreskih obveznika na bezbednost drugih država i na misije koje ne donose nikakav rezultat.
Zato je Stojanović mišljenja da je pred novembarske izbore Tramp povukao ovaj štedljivi potez u nadi da mu može doneti poene u situaciji kada su se za njega stvari iskomplikovale, a pandemija mu skresala glavni adut. Privredu koju je učinio vitalnijom i konkurentnijom bacila je na kolena, a bez posla je ostavila oko 40 miliona ljudi, taman kada je nezaposlenost bila svedena na minimum.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
