Borba Info Vesti
Rusija ima moćnu ešalonsku protivvazdušnu odbranu, koja je u stanju da odbije svaki napad, uključujući i raketiranje američkim strateškim bombarderima B-52H „Stratofortres“.
Ruska vojna doktrina je odbrambena i u skladu sa njom Moskva može da odgovori na takav napad, a u svom arsenalu ima dovoljno raketnih sistema. Međutim, rat nikome nije potreban.
Tako su ruski vojni eksperti reagovali na ratnohuškačku retoriku ukrajinske konsultantske kompanije „Difens ekspres“, koja tvrdi da su američki strateški bombarderi B-52H „Stratofortres“ u stanju da izvrše napad na Rusiju bez ulaska aviona u vazdušni prostor koji kontoliše protivavionski raketni sistem S-400 „Trijumf“. Kako objašnjavaju, domet lansiranja krstarećih raketa koje nosi B-52H može da iznosi od 980 do preko 1200 kilometara, dok ruski sistemi S-400 imaju domet detekcije meta 600 kilometara.
To je, kako ocenjuje „Difens ekspres“, dovoljno za napad na glavne ruske strateške objekte na Arktiku i delu Sibira.
U tekstu se ističe da se radi o ruskim arktičkim vojnim bazama, kao i o infrastrukturi Severnog morskog puta koji obezbeđuje funkcionisanje čitavih regiona i značajan deo ekonomije zemlje.
Ruski vojni eksperti napominju da američka vojska već dugo ima rakete dugog dometa, koje omogućavaju granatiranje ciljeva bez ulaska u zonu protivvazdušne odbrane, ali postoje i „ruske kontramere“. Pre svega, to su sredstva za elektronsko ratovanje i to najbolja na svetu, s obzirom da Amerikanci na tom polju odavno zaostaju. Pored toga, postoji i mnogi drugih sredstava.
„Avione-nosače tog tipa imamo i mi i Amerikanci, a njihov glavni cilj i zadatak je lansiranje rakete bez ulaska u sistem PVO zemlje ili regiona objekta. Naravno, ako se takav avion nađe u zoni dejstva sistema S-400, on će najverovatnije biti oboren. Štaviše, to je prilično laka meta za sistem S-400, jer je ta letelica prilično stara, napravljena je bez korišćenja stels tehnologije i nije ‘nevidljivi’ avion. To je ogroman avion, dobro se vidi na radarima i teško da može da izbegne raketu koja je na njega ispaljena, jer nema veliku brzinu i ne može dobro da manerviše. Dakle, on bi gotovo sirurno bio oboren. Međutim, ako nosi rakete dugog dometa — naravno da ih može ispaliti mnogo pre ulaska u zonu koju štiti S-400“, objašnjava ruski vojni ekspert i glavni urednik portala MilitaryRussia.ru Dmitrij Kornjev.
Rusija više nije „ranjiva“
Ruski vojni stretezi su još pre Drugog svetskog rata bili svesni „ranjivosti“ Rusije iz severnog strateškog pravca, jer je tu najkraća udaljenost Rusije od Kanade i SAD i zato su, tokom više od pola veka, radili na jačanju strategije odbrane i zaštite tog pravca.
Danas Rusija ima moćan ešalonski sistem — prvo na većim razdaljinama deluje lovačka avijacija tzv. „duga ruka“, a zatim protivavionski i protivraketni sistemi različitog dometa, što omogućava uništavanje aviona-nosača na velikoj razdaljini, kao i ispaljenih raketa dalekog dometa.
Kornjev napominje da avione-nosače, koji mogu da lansiraju rakete bez ulaska u zonu sistema pritivvazdušne odbrane imaju i Rusija i Amerika, a problem se pojavio još osamdesetih godina prošlog veka, kada su krstareće rakete dugog dometa ušle u službu američkog i sovjetskog Ratnog vazduhoplovstva.
Amerikanci imaju krstareće rakete vazdušnog baziranja koje mogu da pogode ciljeve na udaljenosti od 2.500 kilometara. Rusija takođe ima po karakteristikama slično raketno naoružanje.
Međutim, Rusija je u stanju da se uspešno suprotstavi takvim pretnjama, jer rusko Ratno vazduhoplovstvo ima lovce velikog dometa — „migove -31“ koji su stvoreni kao sredstvo za borbu protiv strateške avijacije i avione A-50, koji izvršavaju zadatke radarskog osmatranja na velikim udaljenostima.
„Za vreme Sovjetskog saveza je stvoren lovac-presretač Mig-31, avion izuzetnih sposobnosti, posebno u zadacima na većim razdaljinama. Taj avion na velikoj udaljenosti od svoje teritorije i od zone pokrivene kopnenim sistemom protivvazdušne odbrane može da otkrije i uništi ciljeve. Takođe, on i druge avione može da dovede do cilja. Jasno je da bi u slučaju navedenog scenarija ‘Migovi-31’ morali da budu na granicama ili na dežurstvu. Drugim rečima, pretnja bi trebalo da bude očekivana. Informacije o očekivanoj pretnji daje nacionalna obaveštajna služba — kosmička i vazdušna sredstva za izviđanje. Naprimer, iz kosmosa se može videti kretanje i premeštanje velikog broja bombardera tj. nosača-aviona, a takođe mogu se uočiti i drugi znakovi koji ukazuju na pripremu za napad. Pa, i avioni poput MiG-31 takođe mogu presresti rakete“, kaže sagovornik Sputnjika.
Nema pretnje za Rusiju, ruska odbrana je jaka
Krstareće rakete, objašnjava Kornjev, lete na malim visinama i zbog toga su za većinu aviona i kopnenih radara nevidljive, ali Mig-31 može da „vidi“ niskoleteći cilj sa visine i da ga uništi. Takvu karakteristiku malo koji avion ima.
„A onda kada rakete počnu da se približavaju ciljevima tj. objektima, protivvazdušna odbrana ulazi u igru, štiteći komandna mesta, trupe na terenu, industrijske objekte, vojne baze itd. Sistem S-400 i drugi trebalo bi da deluju kao poslednja linija odbrane od takvog vazdušnog napada. Avioni B-52 će verovatno preživeti, ali će njihove rakete uništiti naši sistemi. U svakom slučaju, svi naši strateški objekti zaštićeni su protivvazdušnom odbranom, koja će uništiti određeni procenat raketa — 80-90 odsto raketa biće oboreno, ali neke rakete mogu se probiti. Mora se znati da je rat uvek igra verovatnoće“, ističe Kornjev.
Prema njegovim rečima, sve se radi kako bi se maksimalno obezbedila odbrana objekata — zone dejstva protivvazdušne odbrane jedna drugu prekrivaju, u posebno opasnim područjima raspoređuje se nekoliko sistema da bi se stvorio gušći odbrambeni sistem.
„Dakle, s obe strane se vodi stalna trka, stalan razvoj tehnologije“, dodao je Kornjev.
Američki bombarderi već su pokušavali da se približe ruskim granicama, ali su ih tu odmah presreli ruski lovci i oni su se našli na „nišanu“ ruskih obalskih i brodskih sistema protivvazdušne odbrane. Kornjev, međutim, smatra da takve sitaucije nisu pretnja za bezbednost Rusije.
„Mislim da je to demonstracija moći, a ne pretnja. Ruski avioni lete iznad Severnog mora, lete do Venecuele ili do obala Aljaske, a američki lete nad Crnim morem i nad Arktikom… Dva aviona teško da mogu da predstavljaju bilo kakvu pretnju, a najčešće lete u parovima. Nedavno je B-1B leteo nad Crnim morem zajedno sa ukrajinskim avionima — to je bilo pre nedelju ili dve. Ako nema naznaka da je moguća provokacija ili neočekivani napad, u slučaju snaga poput Rusije i SAD dve letelice ne mogu ništa. Da je bilo ozbiljnih tenzija znali bismo za to, komanda bi sigurno znala. Ovde može biti svakave retorike — može se razgovarati o demonstriranju agresivnih namera, ali takvi letovi ne predstavljaju stvarnu vojnu pretnju. Štaviše, oni vam omogućavaju da isprobate kontramere, tako da ovo može čak da bude i korisno i za uvežbavanje presretanja i otkrivanja ciljeva i suprotstavljanja takvim letovima“, zaključio je Kornjev.
Poslanik ruske Državne dume Ruslan Balbek ukrajinske eksperte nazvao je „neznalicama“ koje se hvale „tuđim mišićima“.
Olivera Ikodinović (Sputnik)
