Borba Info Vesti
„Nadam se da će ovo pokrenuti pitanje sistemskog rešenja. Jer ovo gašenje vatre jednim piscem ništa ne znači. Danas se desilo sa Desankom, sutra će se to desiti ili se već dešava sa Ćopićem, Raičevićem, Andrićem i mi ćemo svaki put govoriti samo o pojedinačnim primerima. To mora da se promeni“, kaže za Sputnjik profesor Miloš Kovačević.
Sistemsko rešenje i povratak naučnih kriterijuma
Ugledni lingvista, redovni profesor Filološkog fakulteta i kragujevačkog FILUM Miloš Kovačević ovako za Sputnjik komentariše dobru vest da Desankina poezija ostaje u programu za treći i četvrti razred gimnazije.
Umesto „gašenja vatre jednim pisem“, profesor Kovačević rešenje vidi u povratku naučnih kriterijuma u rad komisije za izradu planova i programa za nastavu.
„Sasvim je logično što je do ovoga došlo. Zato što nije dobro osmišljeno kako se prave ili menjaju nastavni planovi i programi. Napravi se komisija u kojoj prostoji samo jedan stručnjak za jednu oblast književnosti ili jezika, i onda je sasvim logično da u toj komisiji predvladava njegovo mišljenje o celokupnoj oblasti književnosti. I onda se narod digne, kao u ovom slučaju, jer je reč o narodnoj pesnikinji. A da nije Desanka u pitanju, već neko drugi, prošao bi neosetno kao bilo koji drugi previd u programu.“
Objašnjavajući da odavno piše i govori o tome šta bi trebalo učiniti da do ovakvih previda i pogrešaka više ne dolazi, Kovačević napominje da je reč o jednostavnom rešenju:
„Bilo bi logično da predlog koji napravi ZUOV ide na stručne recenzije, da ljudi od struke daju mišljenje, pa tek onda da ide na Nacionalni savet. Ovako je sasvim moguće da se izostavi Andrić, Ćosić, Kočić, Sremac, Nušić… I s pravom se zapitate da li je smisao književnosti izučavanje književnih vrednosti ili je smisao podilaziti svakojakim uticajima i sa strane i mimo same nauke“, objašnjava naš sagovornik.
Profesor podseća da je ključnu ulogu u priči o Desanki odigrala Zadužbina koja je brzo reagovala.
„Da nije bilo Zadužbine, sve bi to prošlo, kao što je i sam predlog prošao na Nacionalno prosvetnom savetu a da niko nije primetio da u njemu nema naše pesnikinje. NSP je prihvatio, ministar je potpisao, a tek sad posle reakcije javnosti postoji neka vrsta ograde“, podseća Kovačević.
Da Desanka nije usamljen slučaj, da se slične stvari događaju i u programu nastave jezika, ovaj lingvista ilustruje primerom usvajanja plana i programa za osnovne škole u kojem je zaboravljen jedan glagolski oblik – glagolski pridev radni.
„Taj glagolski oblik je za gramatiku važan koliko i Desanka za pesništvo. No, ovde je reč o rušenju gramatičkog sistema. Nisam ubeđen da i ovde nije zamišljena jedna šira akcija da se dela koja su nacionalna – a pogledajte spisak onih koja su izostavljena – sklone i da se pravi neka druga paradigma vrednovanja srpske književnosti. Pa čak i samoga jezika. I tu je glavni problem“, opominje Kovačević.
Kao nekadašnji član komisije za izradu školskog programa kaže da u to vreme nije bilo ovako, jer je komisija imala mnogo veći broj univerzitetskih profesora.
Kriterijumi za zamajavanje
„U doba kad sam ja bio, više od pola članova bilo je sa Univerziteta, troje sa jezika, troje sa književnosti. Bili smo kompetentni za pojedine oblasti i bile su pokrivene sve oblasti. Mi smo prvo postavili kriterijume, a sad smo videli šta je sama komisija navela kao kriterijume. To su više kriterijumi za zamajavanje nego kriterijumi za jasno razdvajanje naučne validnosti i nevalidnosti nekoga pisca.“
A o Desankinom delu sudilo se na osnovu njene vanvremenosti i činjenice da ono nije u poetičkom duhu epohe. Profesor podseća da svako vredno delo sadrži u sebi svevremenu poruku, i da je otuda obrazloženje kontradiktorno samo po sebi.
Ispada kao da je sve rađeno tajno
„A tek kad kažete da ne odgovara duhu vremena! Znači li to da treba da pravite aluzije na političke ili bilo koje druge situacije da biste bili u duhu vremena? Duh vremena može postojati samo kao duh naučnih kriterijuma jednog vremena, ali na to se ova komisija ne poziva. Duh naučnih kriterijuma stoji potpuno nasuprot onoga što je komisija uradila“, smatra Kovačević.
Ono što je i javnost uočila kao veliki problem, a to je netransparentnost i gotovo tajnost u radu na programu, Miloš Kovačević to vidi na isti način.
„Problem je što niko pre nego što je program objavljen u Prosvetnom glasniku nije znao kakav je. Niko nije mogao videti da recimo u njemu nema Desanke Maksimović, Vladana Desnice, Ćosića, Kočića… Napravljeno je tako da sve ispada kao da je rađeno tajno. I zaista je tajno. I da je normalno da to saznate tek onoga trenutka kada je kasno. A kasno je kada ga objavi ’Prosvetni glasnik‘. Mi iz medija saznajemo da u NPS niko to nije uočio, pogledao, čak ni profesori književnosti, jer nemaju dovoljno vremena. Ispada da čitavu srpsku filologiju predstavlja četvoro-petoro ljudi. Ipak je ovo suviše ozbiljan posao da bi u njemu učestvovalo samo njih nekoliko.“
Narod jezik i književnost čine narodom
Samo radikalne i sistemske promene i promene procedura mogu doneti boljitak i kvalitet, uveren je profesor Kovačević.
„Ne smete poništavati istoriju književnosti vlastitim viđenjem. Vi morate naučnoj javnosti ponuditi kriterijume na osnovu kojih nekog smatrate relevantnim piscem. Posebno se mora voditi računa o nacionalno identitetskom kriterijumu. Ako je išta i jednoj državi bitno, ako išta jedan narod čini narodom, onda je to njegova filologija: jezik i književnost. I ako vi dovodite u sumnju i izbacujete ono što je najvrednije, nacionalno, identitetski i umetnički, onda se s razlogom postavlja pitanje zašto se to radi. Zato je važna procedura po kojoj planovi i programi idu na verifikaciju naučno relevantnih ustanova. Zavod ima svoje važno mesto u društvu, ali on ne može biti relevantan koliko Odsek za književnost ili Institut za književnost“, zaključuje profesor Kovačević.
Dejana Vuković (Sputnik)
