Borba Info Vesti
U Prištini su „iznenađeni i razočarani“ – Amerika je odustala od projekta Novo Kosovo.
Tako je nazvana termoelektrana u Obiliću koju je trebalo zajedničkim snagama da grade prištinska vlada i američka kompanija „Kontur Global“. Da li je odustajanje ove kompanije znak da Amerika ima preče prioritete od Prištine sa neraščišćenim imovinskim pitanjima.
Pored toga što je „Kontur Global“ nedavno obavestio kosovsku vladu da izlazi iz posla, o čemu su dve strane potpisale ugovor još 2017. godine, američka kompanija je od prištinskih vlasti zatražila da im nadoknadi troškove u visini od 20 miliona evra.
Kosovsko ministarstvo ekonomije je to objavilo na Fejsbuk stranici ističući da su „iznenađeni i razočarani” takvom odlukom američke kompanije.
Novo Kosovo bez podrške Amerike
Posao na izgradnji termoelektrane snage 500 megavata, vredan 1,3 milijarde evra, koji s mesta nije makao za tri godine, gotovo od starta je bio osporavan sa raznih strana.
Sekretarijat Energetske zajednice je sredinom 2018. godine saopštio da nekoliko elemenata ugovora o kupovini električne energije između kosovske vlade i američke kompanije krši pravila o državnoj pomoći.
Potom su MMF i Svetska banka odlučili da ne učestvuju u finansiranju gradnje termoelektrane jer ih, kako su objasnili, pravila banke obavezuju da podrže opcije sa najnižim troškovima, što eksloatacija uglja sada nije.
Sve to nije pokolebalo Amerikance. Štaviše, u svom obraćanju Senatu, tadašnji kandidat za ambasadora SAD na Kosovu, a sadašnji ambasador Filip Kosnet, izdvojio je “razvoj energetske bezbednosti“ kao jedan od njegovih prioriteta tokom obavljanja diplomatske misije.
On je tada precizirao da nestabilnost u energetskom snabdevanju Kosovo godišnje košta oko 415 miliona dolara, odnosno oko šest odsto BDP-a, zbog čega je, između ostalog, najavio i podršku Amerike izgradnji termoelektrane, „dizajnirane u SAD“.
U međuvremenu, Energetska zajednica sa sedištem u Beču je decembra prošle godine pokrenula istragu zato što je kosovska vlada, narušavajući tržišnu konkurenciju, dodelila nezakonite subvencije za izgradnju termoelektrane Novo Kosovo.
Termoelektrana ne može bez Gazivoda
Na pitanje, zašto su Amerikanci okrenuli leđa Novom Kosovu, univerzitetski profesor u Kosovskoj Mitrovici dr Dušan Čelić kaže da ovaj slučaj treba šire posmatrati, pa i vezati za pregovore Beograda i Prištine. On napominje da je ulaganje u termoenergetski sistem na Kosovu i Metohiji neposredno vezano za sudbinu hidrosistema Ibar-Lepenac, odnosno za sudbinu prava na upravljanje sistemom na jezeru Gazivode.
„Ta voda sa jezera, pored toga što vodom za piće snabdeva polovinu stanovnika Kosova i Metohije, služi i kao tehnička voda za hlađenje turbina termoelektrana Obilić. Zato svako širenje kapaciteta i investicije u nove kapacitete podrazumeva jednu vrstu sigurnosti stvarnih prava i upravljačkih prava na hidrosistemu Gazivode“, objašnjava za Sputnjik profesor Pravnog fakulteta.
On kaže da želi da veruje da je odluka američkih investitora vezana upravo za tu činjenicu da to pitanje još nije ispregovarano. Čelić je mišljenja da su svojinska pitanja suštinska koja bi trebalo da budu na pregovaračkom stolu. Pre svega, kako kaže, misli na dva giganta i dva strateška objekta, a to su upravo Gazivode i rudarski kombinat Trepča.
Čelić podseća da, kada je o Trepči reč, osim tekućeg poslovanja, nema ni nagoveštaja bilo kakve investicije, pa i da ovo odustajanje američke firme vezuje pravo za tu priču o pregovorima i upravljačkim i stvarnim pravima na hidrosistemu Gazivode.
„Naravno, ne samo da ne isključujem nego duboko verujem da tu, s obzirom na to da je kosovsko društvo duboko kriminalizovano, ima i elemenata kriminala i korupcije koji su neposredni motivi za odustajanje od investicije. Ali, jedno je motiv, a drugo su stvarni razlozi. Po meni, stvarni razlozi su ti da na hidrosistemu Gazivode, na Trepči, na brojnim drugim javnim dobrima, još svoje pravo polaže Republika Srbija. Dok se to pitanje ne raščisti, mislim da nijedan krupni, ozbiljan investitor neće ulagati na teritoriji Kosova i Metohije“, ističe naš sagovornik.
Ništa od investicija, posebno strateških
On napominje da je do sada zabeležena koncesija za upravljanje prištinskim aerodrom, kao i da je pravo prodaje električne energije prodato stranoj kompaniji, ali da veća, pogotovo strateška ulaganja na Kosovu i Metohiji još nisu viđena. Podseća i da je propala francuska investicija na Brezovici u formi javno-privatnog partnerstva.
„Ja sam duboko uveren da pitanja ulaganja zavise od političkih pitanja na Kosovu i Metohiji. S vremena na vreme se desi pismo o namerama, ili studija o izvodljivosti kada je reč o nekom projektu, ali to je više neka vrsta političkog signala nekoj od struktura na KiM da, eto, stranci imaju poverenja i žele da ulažu. Mi do sada, međutim, nismo videli stratešku investiciju na Kosovu i Metohiji“, kaže Čelić.
To je, kako dodaje, i osnovni problem prištinskih vlasti od čijih predstavnika se često moglo čuti da je to jedan od razloga zašto ulaze u pregovore sa Beogradom. Upravo zato što nema ulaganja dok se svojinska pitanja ne raščiste.
Čelić podesća da je to Priština pokušavala da postigne jednostranim aktima, pa su tako i doneli zakon o Trepči koju su proglasili njihovim javnim preduzećem. To, međutim, za ozbiljne investitore ne znači ništa, već je, kako objašnjava, samo signal da zastanu i ispitaju u čemu je spor.
On zato smatra da je tu jako važna reakcija Republike Srbije koja treba da bude javna, da se stranim investitorima, vladama obznani da postoje pitanja oko kojih postoji krupan spor.
Na pitanje, kako je odustajanje američke firme od gradnje termoelektrane propraćeno u Prištini, on kaže da to dovode u dnevnopolitički kontekst i previranja zbog uskraćivanja poverenja prethodnoj vladi i formiranja nove.
„Razume se da prištinsko javno mnjenje neće u prvi plan isticati činjenicu da je glavna smetnja u stvari da svojinsko pitanje sa Republikom Srbijom nije rešeno“, ističe sagovornik Sputnjika.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
