Borba Info Vesti
Vašington je nacrt kineskog zakona o Hongkongu iskoristio kao alibi za izolaciju Kine. Usledila je snažna reakcija Rusije i neočekivano svrstavanje EU i Francuske uz Kinu.
Slivnik svetske politike je otpušen nakon predaha u poslednja dva-tri meseca zbog virusa COVID-19. Spektakl američkog epskog rata sa virusom COVID-19 koji predvodi predsednik Donald Tramp izaziva čitav niz emocija u međunarodnoj zajednici – koje se kreću u rasponu od simpatije i sažaljenja do užasa i izrugivanja. Ovo će imati posledice.
Pandemija je ubrzala glavne tokove međunarodne politike: strategiju američke nacionalne bezbednosti u odnosu na Rusiju i Kinu, dve „revizionističke“ sile na nišanu Vašingtona; rusko-kinesku antantu koja postaje sve značajniji faktor u globalnoj politici; neprestano razbijanje transatlantskog saveza; i, što je najvažnije, pad moći Sjedinjenih Država kao hegemonističke supersile.
Nije iznenađujuće što se najdramatičnija dešavanja odvijaju u američko-rusko-kineskom trouglu. Tenzije između SAD i Kine su povišene, a prolongirani ćorsokak u odnosima Vašingtona i Moskve je dodatno produžen. To dovodi do zbližavanja Moskve i Pekinga. Rusija i Kina sve više jedna drugu podržavaju u sukobu sa Sjedinjenim Državama. (Pogledajte moj članak Rusko-kineska antanta se produbljuje u senci pandemije od drugog maja 2020.)
PORUKE LAVROVA I VOLODINA
Oštre primedbe ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova 26. maja povodom pretnje Sjedinjenih Država o uvođenju sankcija Kini zbog situacije oko Hongkonga naglašavaju da je Moskva ušla u epicentar američko-kineskih tenzija. Lavrov ne samo da je pokazao solidarnost sa Pekingom, već je i američku dvostruku strategiju obuzdavanja Rusiji i Kini nazvao pitanjem od zajedničkog interesa.
Lavrov je rekao: „Problemi koje oni (SAD) izazivaju oko Hongkonga odnose se na unutrašnje pitanje Kine i mi ih posmatramo na taj način. Ne mislim da američki pokušaji da se ovo pitanje sada pretvori u skandal… doprinose pouzdanosti dijaloga sa Amerikom o bilo kom drugom pitanju.“
Lavrov je nastavio sa povlačenjem paralela u odnosu na gorko iskustvo Rusije sa Vašingtonom: „Ove izjave su ispunjene osećajem superiornosti i osećajem nekažnjivosti, uključujući i samoprisvojeno pravo da ocenjuju sve i postavljaju zahteve svima – zahteve koji se odnose na zadovoljavanje američkih interesa… To smo iskusili više puta i, nažalost, ono što Sjedinjene Države sada govore o Kini nas ne iznenađuje, iako su u pitanju reči bez presedana.“
Dana 24. maja, dva dana pre nego što je Lavrov govorio, predsednik ruske Dume, Vjačeslav Volodin, pokrenuo je neočekivani bočni napad na Sjedinjene Države tvrdeći otvoreno da Stejt department i CIA rade na slabljenju i komadanju Rusije na istim osnovama kao što su to nekada radili bivšem Sovjetskom Savezu, što je njegovim raspadom.
Volodin je danas političar iz vrha Kremlja za kojeg se zna da je veoma blizak sa predsednikom Vladimirom Putinom, a ranije je obavljao funkciju zamenika premijera i bio na važnoj funkciji zamenika šefa kabineta predsedničke administracije. U nezvaničnim krugovima u Moskvi, Volodin figurira kao potencijalni naredni predsednik Rusije.
Volodin tvrdi da Vašington pokušava da potkopa poverenje ruskog naroda u Putina što je, pored očiglednog mešanja u unutrašnja pitanja, ujedno i pokušaj da se spreči preporod Rusije . To se može shvatiti samo kao odraz strategije SAD da slabljenjem drugih država održavaju svoju dominantnu poziciju na međunarodnom planu.
Volodin je povezao pritisak Vašingtona na Rusiju sa sveopštim padom moći Amerike, koji proizilazi iz činjenice da je „Kina počela da nadmašuje Sjedinjene Države u ekonomiji i tehnološkom razvoju, dok je Rusija nadmašila Vašington na vojnom polju“.
Volodin i Lavrov, dva političara iz vrha Kremlja bliska Putinu, kao da su govorila istim jezikom. Obojica su nagovestili da se Rusija i Kina suočavaju sa istim problemima.
Možemo očekivati intenziviranje saradnje između Moskve i Pekinga po pitanju regionalnih i globalnih problema kao što su Sirija, Iran, Severna Koreja, Venecuela – ili čak kontrole naoružanja. Moguće je da će u nekom trenutku u ne tako dalekoj budućnosti Rusija i Kina pojačati pritiske na status dolara kao svetske rezervne valute.
Kina je već postala prva velika ekonomija koja je nakon šest godina istraživanja ideje otpočela primenu zvanične digitalne valute u realnim uslovima.
PORUKA EU KINI
U međuvremenu, tektonske ploče se takođe pomeraju i u transatlantskom savezu. Nema sumnje da je šef spoljne politike Evropske unije, Žozep Borel 25. maja održao značajan govor tokom obraćanja na godišnjoj Konferenciji nemačkih ambasadora 2020. u Berlinu.
Ukratko, Borel se založio za „zajedničku stratešku kulturu“ među evropskim državama u globalnom scenariju gde se COVID-19 može posmatrati samo kao „veliki akcelerator istorije“ koji ubrzava „trendove koji su bili već ranije prisutni“.
Prema njegovim rečima: „Prvo, živimo u svetu bez jasnog lidera, u kojem će Azija biti sve važnija – u ekonomskom, bezbednosnom i tehnološkom smislu. Analitičari dugo govore o kraju sistema koji predvodi Amerika i dolasku azijskog veka. To se sada dešava pred našim očima. Ako se 21. vek ispostavi kao azijski vek, kao što je 20. bio američki, pandemija će se sigurno pamtiti kao prekretnica ovog procesa.“
Borel je naročito naglasio važnost činjenice da „raste pritisak da se izabere strana (između SAD i Kine). Kao EU, mi bismo trebali da sledimo naše sopstvene interese i vrednosti i izbegnemo da budemo instrumentalizovani od strane jednih ili drugih“. Zapravo, Borel je predložio snažan ali konstruktivan angažman Evrope sa Kinom.
„Kina postaje sve snažnija i asertivnija, a njen uspon je impresivan i izaziva poštovanje, ali i mnoga pitanja i strahove… naši odnosi moraju biti bazirani na poverenju, transparentnosti i reciprocitetu. Danas to nije uvek slučaj. Mi imamo šansu ako se prema Kini budemo odnosili kolektivnom disciplinom. I nadamo se da će samit EU i Kine u Lajpcigu, zakazan na jesen, biti veoma važan u tom pogledu.“
Hongkong postaje, u neposrednom smislu, lajtmotiv ovih geopolitičkih trendova. Očito je da će se Rusija usprotiviti planu Trampove administracije da Hongkong pridoda virusu COVID-19 u paleti alibija za izolaciju Kine. Zapravo bi Vašington mogao biti taj koji će se naći izolovan u tom pokušaju.
FRANCUSKA PORUKA
Zanimljivo je da je dan nakon Borelovog govora u Berlinu, u utorak, Emanuel Bon, savetnik francuskog predsednika za spoljnu politiku, uputio telefonski poziv Vangu Jiu, kineskom državnom savetniku i ministru spoljnih poslova, da mu saopšti da Francuska poštuje kineski nacionalni suverenitet i da nema nameru da se meša u poslove Hongkonga.
Prema navodima kineskih državnih medija, Bon je rekao da je Francuska potpuno svesna osetljivosti pitanja koja se odnose na Hongkong i da se nada da će ona moći da se reše u okviru principa „Jedna država, dva sistema“.
Boneov telefonski poziv dogodio se u trenutku kada je predstavljen nacrt Zakona o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong koji je u petak poslat na razmatranje u Nacionalni narodni kongres (NPC). Pored ostalog, Vang je preneo kinesku podršku francuskom predlogu za samit pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Dva zvaničnika su takođe razgovarala o pandemiji virusa COVID-19, dogovorivši se da obezbede veću političku i finansijsku podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pomognu napore afričkih zemalja u borbi protiv COVID-19 i da odlože isplate dugovanja koja neke od nasjiromašnijih zemalja sveta imaju prema njima.
Ironično je da je Bon uputio telefonski poziv u trenutku kada je Vašignton objavio da je Stejt department potvrdio Kongresu da Hongkong više nije autonoman u odnosu na Kinu. Savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’ Brajan rekao je prošle nedelje da će, ako Stejt department ne bude u stanju da potvrdi autonomiju Hongkonga, SAD uvesti sankcije Kini i Hongkongu.
Ako imamo na umu nedavno resetovanja odnosa u okviru francusko-nemačke osovine, ali i tradicionalno jake odnose Nemačke i Kine, francuski potez ka harmonizaciji odnosa sa Kinom po pitanju Hongkonga može se posmatrati kao proračunat potez u diferenciranju evropske politike u odnosu na američku kad je u pitanju odnos prema sve snažnijoj Kini.
Preveo Radomir Jovanović (Standard.rs)
M. K. Badrakumar (Indian Punchline)
