Borba Info Vesti
Prekinućemo sve veze” – zapretio je Tramp je u nedavnom intervjuu za Foks-Biznis, sugerišući da bi mogao prekinuti diplomatske odnose s Kinom i tako uštedeti 500 milijardi američkih dolara. Ali, nije rekao kako.
Gnev Trampa odnosio se na ono što on naziva kineskim “pogrešnim upravljanjem” koronskom krizom.
„Veoma sam razočaran u Kinu“, rekao je takođe Tramp za Foks. „Tražili smo da odemo u Kinu a oni su rekli – ne“, nastavio je, pomenuvši februarsku ponudu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti za pomoć Vuhanu pogođenom virusom. „Nisu želeli našu pomoć… Dakle, bila je to ili glupost, nesposobnost ili namera. ”
To su prejake i neutemeljene reči jer nikad nije jasno dokumentovana optužba protiv Kine da je ona pogrešno upravljala borbom protiv Covid-19 i da je navodno odgovorna za krizu Covid u SAD – gde su stvarno loše upravljanje, korupcija, sukob interesa a posebno farmaceutskih interesa, nadmetanje privatnih kompanija oko vakcine – kako je pisano i po zidovima – te falsifikovanje koronskih statistika, sa falsifikovanjem broja umrlih, plaćanjem bolnicama za proglašavanje bilo kog primljenog Covid-pacijentom, čak i ako mnogi od njih to nisu, ili za upotrebu respiratora, mada je opšte poznato da oni uzrokuju smrt kod 40% do 60% pacijenata.
Da li je virus kreiran u američkoj laboratoriji za biološko oružje odakle je namerno ili slučajno pobegao i da li je nulti pacijent bio iz SAD i da li je virus na ovaj ili onaj način donesen u Kinu?
Predsednik Tramp to zna.
On takođe zna za stvarno loše upravljanje krizom u svojoj zemlji, ali oduvek je bio dobar u propagandnoj samopromociji i klevetanju neprijatelja, tako će i biti sve dok misli da bi mu to moglo pomoći da bude izabran.
Očigledno je da dramatizacija odnosa SAD-Kina nema nikakve veze sa kineskim „pogrešnim upravljanjem“ epidemijom korone, već pre sa time što se Kina osmelila da krene korak dalje od ekonomije zavisne od dolara:
• Prvo, korišćenjem juana i lokalnih valuta koje povećavaju trgovinu između zemalja ASEAN + 3 (Udruženje nacija jugoistočne Azije – Brunej, Kambodža, Indonezija, Laos, Malezija, Majnmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam; plus 3 = Japan, Južna Koreja i Kina). Monetarne transakcije koriste CIPS (Prekogranični međubankarski platni sistem), izbegavajući SVIFT – šemu plaćanja pod kontrolom dolara.
Ovo je uglavnom u funkciji sprečavanja mešanja SAD u međunarodne monetarne transakcije – a takođe odgovor na pretnju SAD da će prekinuti kineske lance snabdevanja.
Prekid lanaca snabdevanja je, naravno, obični blef jer bukvalno više od 80 odsto američke industrije na ovaj ili onaj način zavisi od snabdevanja iz Kine. Ta zavisnost je posebno značajna u medicinskim komponentama, gde SAD zavise od Kine 80 do 90 odsto. Ali, Kina je Kina, a predsednik Si je brzo ukazao na blef – a SAD se mogu iznenada naći u problemu, jer se takvi lanci snabdevanja ne zamenjuju preko noći.
U prvom kvartalu 2020. godine zemlje ASEAN-a postale su najveći kineski trgovinski partner sa 15,1 odsto, premašivši Evropsku uniju. Trgovina sa Južnom Korejom i Japanom je još 13,7 odsto, što je ukupno 30 odsto.
Ako se doda kineska trgovina sa Rusijom, još najmanje 15odsto, to je približno 50 odsto sa najbližim partnerima Kine koji su spremni da odustanu od komercijalnih transakcija u američkim dolarima.
* Drugo, pokretanjem nove kontrolisane kripto valute za međunarodnu trgovinu Narodne banke Kine (kineska centralna banka), čime se zaobilazi međunarodni sistem prenosa novca koji kontroliše američki dolar i SVIFT, što sve transakcije čini ranjivim na američko uplitanje i sankcije.
Kineski novi sajber novac, e-RMB (Ren Min Bi, što znači ljudski novac), ili juan, trenutno se testira u nekoliko kineskih gradova, uključujući Senžen, Suzou, Čengdu i Ksiongan. U tim gradovima on ima skoro univerzalnu upotrebu, tj. koristi se za isplate plata, javni prevoz, hranu i većinu maloprodajnih kupovina.
Upotreba digitalnog novca nije ništa novo u Kini. Danas se oko 90 odsto novčanih transakcija obavlja elektronskim putem, na primer preko WeChat i AliPay, ali ne zamenjuje postojeću gotovinsku valutu.
Za robu, koja je danas uglavnom dolarizovana, Kina će imati cene u juanima, a trgovati u kripto-juanu. Juan cene se za zlato, sirovu naftu i rudu gvožđa već upotrebljava.
Kako se Kina oporavlja od pandemije brže od ostatka sveta, relativno visoki prinosi ulaganja u juanima i robne imovine postaće privlačniji. Faktor neometanja kripto-valute podržane od strane kineske centralne banke je još jedan bezbednosni element koji će dodatno ojačati kineski juan kao rezervnu valutu.
Već sad su zemlje širom sveta umorne od mešanja SAD u njihove međunarodne transakcije, a naročito od američkih sankcija – koje su mogle doći na hirovit način – svaki put kada neka država pokaže svoj suverenitet ili neposlušnost američkim diktatima.
To mnoge zemlje, koje se javno i ne plaše sankcija, navodi da postepeno i tiho prebace svoje uloge iz dolara u kineski juan. Prelazna tačka može se dostići kada oko 50% svetske trgovine i svetskih rezervi bude denominirano u juanima.
U ovom trenutku verovatno je da hegemonije svetskog dolara više neće biti, jer juan može izbaciti dolar. Vođe nekoliko zemalja su ubijene zbog pokušaja zamene u trgovini dolara drugim valutama. Na primer, Sadam Husein, za svoju nameru da upotrebi evro za trgovanje bogatstvims Iraka, i libijski predsednik Gadafi, kada je poželeo da uvede zlatni-dinar kao panafričku trgovinsku valutu, čime bi Afriku oslobodio zapadnog monetarnog ropstva.
Kao što se svi sećamo, NATO ga je bukvalno linčovao 20. oktobra 2011, na inicijativu Hilari Klinton, uz snažnu podršku tadašnjeg francuskog predsednika Sarkozija.
Uzgred, ovo zapadno monetarno stranište već preovlađuje u Africi od danas – nova-stara vrsta kolonizacije o kojoj niko na Zapadu ne izveštava. Nakon što se novi e-RMB (juan) uspešno testira na lokalnom nivou, biće lansiran na međunarodnom planu. Dok će internacionalizacija sajber-valute koju podržava kineska centralna banka juan učiniti još privlačnijim među trgovinskim partnerima – a takođe i kao rezervnu valutu.
Kina će istovremeno moći da svoje ogromne rezerve američkih državnih obveznica (oko 1,2 biliona američkih dolara) prebaci u kupovinu imovine u inostranstvu koja je plaćena u američkim dolarima. Investicije u projekat Pojas i put mogu biti pogodno sredstvo za smanjenje udela u dolarima kod kuće.
U trenutnoj krizi visokog duga sa koronom širom sveta, posebno globalnog juga, Kina će razmotriti program duga (oproštaj duga) najsiromašnijim partnerskim zemljama – koje možda jesu ili već mogu biti budući saradnici u Pojasu i putu.
Od oktobra 2016. godine kineski juan deo je korpe od 5 valuta MMF-a koja čini Specijalna prava vučenja (SDR), poslednju virtuelnu rezervnu valutu u svetu. Akcije SDR su 41,73% u američkim dolarima, u evrima 30,93%, kineskom juanu 10,92%, japanskom jenu 8,33% i britanskoj funti 8,09%.
Ovakav odnos SDR nesrazmeran je s obzirom na ekonomsku snagu pojedinih zemalja, posebno Kine, druge najveće svetske ekonomije, koja se brzo kreće ka prvom mestu.
Kina će možda želeti da intenzivno pregovara s MMF o njenom valutnom udelu u SDR, kao i preispitivanju kvota zemalja koje do sad nisu u skladu sa ekonomskom težinom zemalja članica.
Za povećanje kapitala MMF je kasno. Kapitalna osnova MMF danas iznosi 477 milijardi SDR (677 milijardi dolara). Pored toga, postoji privremeni novi aranžman za pozajmljivanje koji je u januaru 2020. udvostručen na SDR 365 milijardi (475 milijardi dolara), pa je ukupna baza resursa oko 1,15 biliona dolara.
Ipak, MMF već danas predviđa 1 bilion USD za dodatno pozajmljivanje duga u korona vremenu i oprost dugova. Pošto je ovo samo privremeni aranžman, za povećanje i pregled kvota, za pravilno prilagođavanje kineske ekonomije više je nego kasno.
Prilagođavanje kvote Kini i odgovarajuće prilagođavanje proporcije juana u SDR korpi dodatno bi poboljšalo kinesku valutu u odnosu na ostatak sveta.
Ova kombinacija s kripto valutom koju kontroliše kineska centralna banka, eventualno potpomognuta zlatom, bila bi neverovatna rezervna valuta koju bi većina zemalja poželela kao svoje glavno rezervno sredstvo. Toga se, naravno, boji i Vašington. To bi očito ugrozilo i verovatno slomilo globalnu hegemoniju američkog dolara. Ali, svet bi bio bolji.
Zato je priča o Kini, kojoj se pripisuje krivica za širenje i zloupotrebu koronavirusa, čista farsa – prikrivanje stvarnog razloga Trampovog pokušaja rušenja kineske reputacije širom sveta.
Čineći to SAD se nadaju da će poništiti rast Kine i uvažavanje kineskog juana, a samim tim i privlačnost juana kao investicione valute za većinu ostatka sveta.
To je slično stvarnom razlogu američkog i kineskog trgovinskog rata 2018-2019, koji je pokrenuo predsednik Tramp, a čiji je cilj bio uništiti ugled juana u svetskoj areni.
Bez uspeha. Vašington je na kraju tiho izgubio sukob.
Uprkos Trampovim glasnim izjavama, SAD su mnogo zavisnije od Kina nego obrnuto. Pogledajte samo kineski lanac snabdevanja koji Zapad, posebno SAD, ne mogu da zamene.
Pod vođstvom predsednika Si Đinpinga, Kina je menjala zupčanike prilično brzo. Pripreme za orijentaciju prema azijskim tržištima su u punom jeku. Kina unapređuje odnose sa azijskim tržištima, tj. zemljama ASEAN, plus Japanom i Južnom Korejom.
Članice Šangajske organizacije za saradnju takođe su trgovačko tržište u kojem je Kina već angažovana i može ga dodatno ojačati. Šangajska organizacija, pored Kine i većine zemalja srednje Azije, obuhvata i Rusiju, Indiju i Pakistan – a Iran čeka skori prijem.
Drugi, poput Malezije i Mongolije, u statusu su posmatrača i takođe su spremni da u dogledno vreme postanu članovi.
Kombinacija Šangajske organizacije, ASEAN-plus 3, predstavlja više od polovine svetske populacije i čini više od trećine svetske ekonomske populacije. Ovo je ogroman globalni „tržišni udeo“ – i verovatno će se povećavati sa svakim napadom – vojnim i ekonomskim – Vašingtona bilo gde u svetu.
Sa novom kripto-valutom koja će na kraju biti internacionalizovana, Kina je na putu da se potpuno dedolarizuje, pri čemu bi sajber-juan zamenio američki dolar kao ključnu trgovinsku i glavnu rezervnu valutu i promenio ulogu Sjedinjenih Država kao svetskog finansijskog i ekonomskog hegemona.
Trenutne pripreme ne sprečavaju Kinu da napreduje u ekonomskim aktivnostima – trgovini – a posebno nezaustavljivom inicijativom Pojas i put pomorskim i kopnenim putevima, već računajući na 160 partnera (oko 120 zemalja i oko 40 multinacionalnih organizacija) na četiri kontinenta.
Ova revolucionarna globalna razvojna šema iziskuje tri biliona juan-dolarskog ulaganja. Takođe će to vremenom stvarati trilione prihoda koji će se deliti sa partnerima Pojasa i puta. Sve to vodi zajedničkoj budućnosti čovečanstva – svetu koji ide ka ravnoteži pravde, harmoniji i miru.
Peter Kenig (globalresearch.ca) Fakti.org
