Prema novoj studiji, Severni magnetni pol odstupa od svog tradicionalnog mesta u kanadskom Arktiku prema Sibiru zbog napregnutosti, koju vode dve džinovske „tačke“, skrivene duboko pod zemljom, na granici zemljinog jezgra.
Severni magnetni pol uslovna je tačka u severnom polarnom području zemljine površine, u kojoj je zemljino magnetno polje usmereno strogo dole (pod uglom od 90 ° prema površini). Lokacija severnog magnetnog pola se ne poklapa sa geografskim severnim polom, to dovodi do činjenice da igao kompas ne pokazuje tačno, već samo približno.
Oko početka 17. veka, centar se nalazio pod pakovanjem leda unutar granica sadašnjeg kanadskog Arktika, ali se od druge polovine 20. veka prilično brzo kretao ka sibirskom Tajmeru.
Nikada ranije nismo videli ništa slično“, rekao je glavni istraživač Live Science Phil Livermore, docent geofizike na Univerzitetu u Leeds u Velikoj Britaniji.
Činjenica je da obično severni magnetni pol ne odstupa daleko od svoje prvobitne lokacije. Ali od 1990. do 2005. godine, kretanje magnetnog pola se promenilo – ako je istorijska brzina bila 15 km godišnje, tada je postala 60 km godišnje.
U oktobru 2017. godine severni magnetni pol prešao je datumsku liniju (ovo je uslovna linija na površini zemaljske kugle, koja prelazi od pola do pola, na čijim se stranama lokalno vreme razlikuje za jedan dan) i ušla je u istočnu hemisferu, prelazeći 390 km od geografskog severa.
Tada je severni magnetni pol počeo da se pomera ka jugu. Promene su bile tako brze da su 2019. godine geolozi bili prinuđeni da ažuriraju svetski magnetni model koji se koristi gotovo svuda, od navigacije aviona do GPS-a godinu dana ranije.
Specijalisti su pokušali da shvate u čemu je stvar. Kao rezultat toga, Phil Livermore i njegove kolege došli su do zaključka da razlog leži u oblastima magnetnog fluksa blizu Kanade i Sibira.
Konvekcija tečnih metala u spoljnjem jezgru Zemlje stvara magnetno polje naše planete. Stoga promene u ovom procesu mogu promeniti lokaciju magnetnog pola. Ali magnetno polje nije ograničeno na jedro.
Prema Livermoreu, linije magnetnog polja u nekim oblastima „beže“ sa Zemlje. “Ako zamislite linije magnetnog polja kao meke špagete, onda će polja izgledati kao grozdovi špageta koji strše iz Zemlje”, rekao je.
Istraživači su otkrili da se između 1999. i 2019. godine sličan „grozd“ ispod Kanade protezao od istoka ka zapadu i odvojio u dva manja povezana regiona, verovatno zbog promene prirode toka u jezgru između 1970. i 1999. Možda je zbog toga oslabio. Pored toga, zbog odvajanja, kanadska magnetna „tačka“ postala je bliža sibirskoj, što je zauzvrat ojačalo poslednju.
Ipak, ova dva magnetna klastera su u “nežnoj ravnoteži”, tako da i najmanja promena može vratiti pol u Kanadu.
Istraživači veruju da su se ovi procesi poslednjih 400 godina kretali na severu Kanade. Pored toga, u poslednjih sedam hiljada godina magnetni pol se nasumično kretao oko geografskog pola. A prema modelingu, centar se takođe pomerio prema Sibiru 1300. godine pre nove ere.
Šta sledi, istraživačima je teško odgovoriti. “Predviđamo da će se pol dalje kretati prema Sibiru, ali teško je predvideti budućnost, pa ne možemo biti sigurni”, kazao je Livermore.
Autor: Borba.info